Svetionik centralnog bankarstva u svetu je centralna banka Sjedinjenih Američkih Država, Federalne rezerve, ili popularno zvani Fed, ali svetlo koje Fed zrači, u smislu okvirnih principa vođenja monetarne politike, ne dopire do celog Balkana.
Fedu je, zbog njegove snage, veličine, umešnosti, vodeće uloge američke ekonomije i dolara u svetskoj ekonomiji, poveren zadatak da istovremeno vodi računa o nezaposlenosti i inflaciji.
Manje centralne banke, u malim ekonomijama, nemaju kapacitet da istovremeno ostvaruju dva cilja, pa im zakonodavac poverava ili odgovornost za postizanje određenog nivoa inflacije (kao što je slučaj sa Narodnom bankom Srbije), ili održavanje stabilnosti valute, tj. fiksnog deviznog kursa (kao što je slučaj sa Centralnom bankom BiH).
U ostvarivanju svojih ciljeva, Fed deluje odlučno, brzo i vrlo fleksibilno, što je vidljivo iz promena njegove aktive (videti grafikon), kojom se meri količina potraživanja prema američkim bankama, američkom trezoru i, po potrebi, firmama izvan finansijskog sektora.
U septembru 2019. godine naglo je smanjena likvidnost američkog finansijskog sektora, što je dovelo do rasta međubankarskih kamata (17. septembra dostigle su 5,25%).
Fed je morao reagovati intervencijama (1) kojima je povećavao likvidnost banaka.
Aktiva centralnih banaka
(1/2019 – 12/2023)
Izvor: Portali američke, srpske i bosanske centralne banke. Podsetnik: Na levoj osi je aktiva Feda u bilionima dolara, a na desnoj aktiva NBS i CBBH u milijardama evra.
Na krizu na međubankarskom tržištu nadovezala se pandemija.
Zatvaranje velikog dela američke ekonomije i poremećaji u lancima snabdevanja primorali su Fed da reaguje brzo i snažno, povećavajući svoju aktivu (kupujući hartije od vrednosti države, državnih agencija i banaka) za po 26% u martu i aprilu 2020. godine (2).
Početkom 2022. godine Fed započinje proces smanjenja aktive i povećanja kamatnih stopa, što u proleće 2023. godine izaziva poremećaje na tržištu, velike gubitke nekih banaka i odliv depozita iz tih banaka.
Na kraju, Fed je morao ponovo intervenisati, pozajmljujući sredstva, čime je privremeno prekinuo smanjenje svoje aktive (3).
Narodna banka Srbije (NBS) takođe je aktivno uticala na likvidnost domaće ekonomije, koja je značajno opala nakon primene epidemioloških mera.
Njena aktiva je naglo porasla u maju 2020. (4) i septembru 2021. godine (5) , dok od kraja 2022. godine beleži kontinuirani rast (6).
Uoči pandemije, u februaru 2020. godine, potraživanja NBS prema domaćim sektorima (država, banke, javna preduzeća, nebankarske instititucije i ostali sektori) iznosila su svega 28 miliona evra (u dinarskoj protivvrednosti).
Već u martu iste godine, NBS je pozajmila bankama 190 miliona evra, dok su potraživanja prema državi u aprilu dostigla 605 miliona evra.
Na vrhuncu, u februaru 2023. godine, ukupna potraživanja NBS prema domaćim sektorima iznosila su 1,64 milijarde evra, dok su u novembru 2024.godine ista pala na 1,2 milijarde evra, pri čemu 67% otpada na državu Srbiju, 27% na javna preduzeća i 1% na banke.
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH), međutim, ima ograničene kapacitete za vođenje aktivne monetarne politike.
Rast njene aktive u avgustu (7) i oktobru 2021.godine (8) bio je posledica aktivnosti bosanskih banaka, a ne autonomnih odluka ove centralne banke.
Naime, CBBiH je obavezna da otkupi sve devize koje joj komercijalne banke ponude i da im proda sve devize koje od nje zatraže.
U pomenutim mesecima, CBBiH je otkupila više deviza nego što je prodala (za oko 1,2 milijardu KM), što je povećalo njenu aktivu, ali i likvidnost bankarskog sektora.
Ovo, međutim, nije rezultat direktnih intervencija centralne banke, već automatizma njenog poslovanja.
Kada banke prodaju devize Centralnoj banci BiH rastu sredstva na njihovim računima kod Centralne banke BiH u konvertibilnim markama, a kada kupuju devize od centralne banke onda se njihova likvidnost smanjuje.
Imajući na umu prethodno, ako se uzme u obzir da su krediti banaka u Bosni 2020. godine opali za 2% u odnosu na prethodnu godinu, dok su u naredne tri godine porasli za 3,5%, 4,7% i 6,6%, postavlja se pitanje – ko zapravo vodi monetarnu politiku u Bosni?
U SAD-u i Srbiji nema dileme: to su Fed i NBS.
Zašta krediti u bosanskim bankama prvo padaju, a potom rastu, a Centralna banka BiH ništa ne čini tj. sedi skrštenih ruku?
Zato što u Bosni značajan deo monetarne politike praktično vode komercijalne banke, koje samostalno odlučuju o stepenu svoje likvidnosti i obimu plasiranih kredita.
Takva podela odgovornosti i poslova u vođenju monetarne politike, kakva postoji u Bosni, nije prisutna u SAD i Srbiji.
