Predsednik SAD Donald Tramp je od guvernera američke centralne banke, Federalnih rezervi (FED), zatražio (preko svoje društvene mreže Truth Social) da FED ovoga meseca smanji svoju ključnu kamatnu stopu za celih jedan procentni poen.
U prvom mandatu predsednik je kritikovao FED, stalno tražio smanjenje kamatnih stopa i „dobio“ tri smanjenja u godini uoči pandemije (2019), da bi po zatvaranju američke (i svetske) ekonomije, FED počeo da deluje samoinicijativno i za 15 dana marta 2020. godine smanjio ključnu kamatnu stopu (federal funds rate, FFR) za ukupno 1,5 p.p. (u samo dve sedmice bila su dva smanjenja).
Pritisci američkog predsednika na FED, u smislu davanja sugestija, pa čak i javnih uvreda i otvorenih pretnji (otkazom guverneru), uobičajen su stil njegovog ekonomsko-psihološko-političkog delovanja prema Federalnim rezervama, u kojem se uopšte ne vodi računa o stručnoj nezavisnosti institucije emisione banke, već se po svaku cenu želi dobiti traženo, a u odnosu na prethodni mandat razlika postoji u veličini traženog smanjenja.
Predsednik je izvređao guvernera, nazvao ga „glavnim gubitnikom“ (major loser), zamerio mu što stalno kasni sa smanjenjem kamatnih stopa i, u skladu sa tim, dao mu još jedan nadimak – „Gospodin Prekasno“ (Mr. Too Late) i zatražio smanjenje kamatnih stopa za celih jedan procentni poen, što do sada nikada pre nije tražio.
Njegova argumentacija je jednostavna – cena energenata i hrane je u padu i, pošto je inflacija niska (virtuelno nula prema Donaldu Trampu), pad kamatnih stopa ne može značajno doprineti inflaciji, a istovremeno, previsoke kamatne stope guše američku ekonomiju. Dodaje da je ECB već sedam puta (od septembra 2024) smanjila svoje kamatne stope.
To su stanje i perspektive američke ekonomije koje vidi administracija, koja je mnogo toga u američkoj ekonomiji, u prvih nekoliko meseci mandata, pokvarila, ali ne želi to da prizna. Upravo zbog tih namernih kvarova (samopovređivanja), FED je mesecima suzdržan u vezi sa smanjenjem kamatnih stopa.
Administracija vidi nisku inflaciju (u aprilu 2,3%), a namerno zanemaruje informacije o inflacionim očekivanjima dobijene iz anketiranja potrošača, koja su eskalirala nakon što su SAD pokrenule brojne trgovinske ratove.
Očekivana stopa inflacije u SAD, u %
Izvor: Univerzitet Mičigen, Anketa potrošača.
Jedna od najpoznatijih i najkredibilnijih anketa o inflacionim očekivanjima, koju sprovodi Univerzitet Mičigen, daje vrlo depresivnu sliku američke ekonomije u narednih godinu dana, sa inflacijom od 6,6% u maju 2026. godine.
Nije to jedini pokazatelj koji sprečava FED da smanji kamatne stope. Informacije o opštem očekivanju potrošača i njihovom raspoloženju su izuzetno negativne – i jedan i drugi indeks su u padu, na nivou na kojem su bili neposredno nakon početka rata u Ukrajini.
Sa trgovinskim ratovima, pesimizam se uvukao u umove potrošača, i oni prema toj vrsti osećanja sada formiraju svoja očekivanja o ekonomskim perspektivama i inflaciji.
Trgovinski ratovi su, putem rasta carina na uvozne proizvode i kontramera drugih zemalja (neke mere i kontramere su povučene ili stavljene u režim pripravnosti), zaštitili američko tržište od konkurencije, a američke potrošače lišili niskih budućih cena i sigurnosti radnih mesta, što se vidi po izraženim inflacionim očekivanjima i generalno po očekivanjima o ekonomiji.
Svojom politikom, nova američka administracija je u velikoj meri vezala ruke FED-u koji, ako smanji kamatne stope, rizikuje novi inflacioni ciklus, koji sadašnji i budući trgovinski ratovi, započeti od strane SAD, dodatno hrane.
Ukoliko FED izgubi pravo da samostalno i nezavisno – a ne pod pritiskom nestručnih lica – donosi stručne odluke o monetarnoj politici, veći deo sveta rizikuje da ponovo bude uvučen u spiralu visoke inflacije i pada kupovne moći novca.
Odluke FED-a su funkcija očekivanja i ne zavise samo od aktuelnih statističkih podataka, dok američka administracija vidi i ceni samo sadašnjost — ne i budućnost.
