Bosna i Hercegovina je postala članica Ujedinjenih nacija 22. maja 1992. godine, a za razliku od nje, Republika Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, još uvek nije članica Ujedinjenih nacija.
Republika Kosovo, ili Kosovo i Metohija što je službeni naziv za ovu južnu srpsku pokrajinu u Republici Srbiji, nema svoju izvornu, nacionalnu valutu.
U ustavu Kosova, koji je stupio na snagu 15. juna 2008, navedeno je (čl. 11) da će se na Kosovu koristiti jedinstvena valuta, a isto to je zapisano i u čl. 16 Zakona o Centralnoj banci Republike Kosovo (valuta Kosova treba biti određena zakonom u skladu sa članom 11 Ustava).
Zbog paralelne upotrebe dinara i evra, Centralna banka Kosova je donela uredbu kojom se potvrđuje da je jedino zakonsko sredstvo plaćanja na teritoriji Kosova i Metohije evro, a uredba je stupila na snagu 1. februara 2024. godine.
Kosovo nema, a Bosna i Hercegovina ima svoju nacionalnu valutu.
Kosovo i Metohija ne može štampati evro.
Bosna i Hercegovina je 2004. godine u opticaju imala 1,7 milijardi konvertibilnih maraka (kovanice i papirni novac), a 20 godina kasnije, u opticaju je 8 milijardi KM.
Sa ovog aspekta, Bosna i Hercegovina je u boljoj poziciji od Kosova i Metohije, jer razvoj proizvodnje roba i usluga, kao i sveukupni promet u unutrašnjoj i spoljnoj trgovini, zavisi od količine novca u opticaju i kreditne aktivnosti banaka.
Međutim, postoji jedna bitna karakteristika monetarnog okvira Kosova i Metohije po kojoj je Kosovo u neuporedivo boljoj poziciji od Bosne i Hercegovine.
S obzirom na to da bolji (Republika Kosovo ili Kosovo i Metohija) uvek treba da budu uzor lošijima (Bosna i Hercegovina), kako bi i loši jednog dana postali dobri ili barem bolji nego što jesu, tu karakteristiku monetarnog okvira Kosova, koja može poslužiti kao putokaz daljem razvoju bosanskog monetarnog okvira, izlažemo u nastavku ovog teksta.
Vrednost konvertibilnih maraka u opticaju
(od avgusta 1997. do novembra 2024. u miljardama KM)
Izvor: Portal bosanske centralne banke, www.cbbh.ba.
Opštepoznato je da Centralnoj banci Bosne i Hercegovine Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ne dozvoljava da daje kredite bosanskim bankama, kao ni državnoj ni entitetskim vladama (videti čl. 1 i čl. 67 Zakona o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine).
Nije opštepoznato da Centralna banka Republike Kosovo ima pravo da pozajmljuje novac i Vladi Republike Kosovo i bankama koje posluju na teritoriji Kosova i Metohije.
Ta prava Centralne banke Republike Kosovo proizlaze iz člana 11 i člana 33 Zakona o Centralnoj banci Republike Kosovo.
Radi dostizanja svojih ciljeva i radi izvršenja svojih zadataka, Centralna banka Republike Kosovo može delovati na finansijskim tržištima jednokratnom kupovinom i prodajom, po sadašnjoj ili budućoj ceni, ili po sporazumu o ponovnom otkupu, kao i po davanju pozajmice, ili po uzimanju pozajmice trgovinskih prava i instrumenata, kao i dragocenih metala (čl. 11 st. 1.1.).
Takođe, radi dostizanja svojih ciljeva i radi izvršenja svojih zadataka, Centralna banka može vršiti kreditne operacije sa bankama i drugim učesnicima tržišta koji operišu na Kosovu, uz pozajmice bazirane na adekvatnom kolateralu (čl. 11 st. 1.2.).
Član 33 zabranjuje pozajmice vladi ili bilo kojoj drugoj javnoj agenciji ili entitetu u državnom vlasništvu, uz izuzeće intra-dnevnih kredita radi osiguranja glatkog funkcionisanja sistema plaćanja!
Postoji još jedno, bitnije, izuzeće.
Centralna banka Republike Kosovo može kupiti prenosive obveznice Vlade ukoliko se takva kupovina obavi samo na sekundarnom tržištu (čl. 33 st. 3)!
Mogućnost kupovine obveznica vlade na sekundarnom tržištu, uz zabranu kupovine na primarnom tržištu, je praksa po kojoj funkcionišu skoro sve centralne banke na svetu, kako one najveće (Evropska centralna banka i Federalne rezerve) tako i one najmanje (Centralna banka Republike Kosovo), ali ne i Centralna banka Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina je zemlja članica UN sa ograničenim monetarnim suverenitetom.
Iako je prošlo 27 godina od osnivanja Centralne banke Bosne i Hercegovine, Parlament Bosne i Hercegovine još uvek nije izmenio Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine kako bi omogućio pozajmljivanje novca bosanskim vladama i bosanskim bankama.
Kosovo je proglasila nezavisnost u junu 2008. godine, a već dve godine posle, u julu 2010. Zakonom o Centralnoj banci Republike Kosovo, centralnoj banci je odmah dozvoljeno da pozajmljuje novac kosovskoj vladi i bankama.
Bosna i Hercegovina zaostaje za Kosovom 27 godina.
