Nakon sticanja novčane imovine ili novčanih prava koja prevazilaze tekuće troškove započinje ,ne manje teži, proces njihovog očuvanja.
Čuvanje novčane imovine, težnja svih fizičkih i pravnih lica, može u načelu biti dvojako; aktivno ili pasivno.
Aktivno očuvanje novčane imovine se vrši stalnim ulaganjem i transformacijom novca u druge imovinske oblike za koje se očekuje da će doneti dodatan prinos – imovina se najbolje čuva ako se uvećava.
Drugi opšti model zaštite imovine od smanjenja vrednosti je pasivan i zasniva se na imperativnoj indeksaciji ili revalorizaciji (ponovno ocenjivanje ili vrednovanje) očekivanih novčanih primanja.
Pojava ponovnog vrednovanja, revalorizacije ili indeksacije, čvrsto je vezana za inflaciju (rast cene) i indeks potrošačkih cena pošto inflacija smanjuje kupovnu vrednost novca i time ne doprinosi očuvanju novčane imovine.
Kada se revalorizacija veže za neki indeks cena onda se očuvanje kupovne moći označava kao indeksacija.
Ekonomski lek za očuvanje kupovne moći penzija je njihova periodična indeksacija tj. usklađivanje sa rastom potrošačkih cena ili indeksom potrošačkih cena.
Indeksaciju , rast, plata traže i sindikalne organizacije, nastojeći da buduća novčana primanja usklade sa rastom cena.
Poznato je da izvršna i zakonodavna vlast pristaju na indeksaciju prinadležnosti povećavajući time budžetske rashode.
Ali i država očekuje indeksaciju svojih novčanih primanja – prihoda budžeta, kako bi stvorila ravnotežu sa inflatorno uvećanim prinadležnostima (plate, penzije) i omogućila njihovo finansiranje.
Od 2012.godine, do 2021.godine Srbija je vršila redovno usklađivanje visine akciza (trošarina) sa rastom potrošačkih cena na osnovu Zakona o akcizama, ponašajući se kao svaki tržišni subjekat.
Kupovna moć budžeta budžetskih prihoda (akciza) se održavala retroaktivno, početkom godine, kada su akcize uvećavane za promene potrošačkih cena iz prošle godine (decembar u odnosu na decembar prethodne godine).
Indeks potrošačkih cena u Srbiji (u %)
Izvor: Narodna banka Srbije.
U 2022. i 2023.godini visoka inflacija je osujetila ustaljeni ritam indeksacije akciza na energente i Srbija je pristala na realne gubitke na tržištu nafte i naftnih derivata, povećavajući indirektno realnu vrednost novčane imovine privrede i stanovništva, a u 2024. rast akciza je nastavljen promenom Zakona o akcizama.
Srbija pristaje na indeksaciju penzija i dela plata , ali isto to pravo traži i za sebe, i svoje bilanse koji se formiraju u trgovini naftom i naftnim derivatima.
Sama metodologija indeksacije visine akciza je vrlo bitna i ona se može promeniti, ali ovde je bitnija težnja države da očuva kupovnu moć i realnu vrednost svojih očekivanih novčanih primanja od trgovine naftom i naftnim derivatima i ostalim akciznim robama.
