Mnogobrojni ekonomski indikatori — posebno oni koji su glavna meta nove američke administracije — pokazuju da su prvih 100 dana Trampove administracije, zbog potpuno nekonvencionalne ekonomske politike, obeleženi kao izuzetno loš početak drugog predsedničkog mandata – pravi ekonomski fijasko.
Smanjenje trgovinskog deficita proglašeno je glavnim ekonomskim ciljem predsednika Trampa, ali nikada u dugoj američkoj ekonomskoj istoriji nije zabeležen tako visok trgovinski deficit kao u januaru i februaru ove godine – 130,6 milijardi USD i 122,6 milijardi USD.
Ovakav rast trgovinskog deficita, samo mesec dana pre nego što je Donald Tramp ostatku sveta de fakto objavio carinski rat (vidi tekst Dan oslobođenja iz bosanske perspektive – Kao da se ništa nije desilo?), posledica je opravdanih očekivanja da će doći ne samo do rasta cena uvoznih proizvoda, već i do ozbiljnih poremećaja u trgovinskim tokovima.
Zbog toga je bilo neophodno stvoriti velike zalihe ključnih sirovina i proizvoda potrebnih za normalno odvijanje proizvodnje i trgovine u SAD.
Iz straha da će ostati bez velikog dela ključnih roba, ili da će ih morati nabavljati po znatno višim cenama, američka preduzeća nisu čekala ni Dan oslobođenja (2. aprila), niti inauguraciju novog predsednika (25. januara), već su unapred povećala uvoz proizvoda za koje se očekivalo da će biti pogođeni višim carinama.
Ovaj uvoz je bio toliko obiman da je upravo zahvaljujući njemu američki bruto domaći proizvod (BDP) u prvom tromesečju, u poređenju sa prethodnim, zabeležio pad od 0,3% (godišnje posmatrano).
To je prvi pad BDP-a SAD još od 2022. godine, i direktna je posledica carinskog rata koji je američka administracija pokrenula protiv gotovo celog sveta — da nove i više carine nisu uvedene i najavljene, BDP SAD bi rastao po stopi od 2% do 3%.
Rast uvoza i gomilanje zaliha svedoče o vitalnosti američke ekonomije i promišljenosti američkih preduzetnika, koji su unapred povećali svoje izdatke i troškove kako bi se obezbedili od neizvesnosti koju sa sobom nosi carinski rat — kao i svaki drugi rat.
Trgovinski saldo SAD, u milijardama USD (januar 2020 – februar 2025.)
Izvor: BEA.
Američka preduzeća su postupila krajnje racionalno i pragmatično, u skladu sa najvišim standardima preduzetničkog duha, i pokazala su da strah nema velike, nego razborite oči.
Ovo gomilanje zaliha nije strategija „kupi i čekaj“ — to se vidi po investicijama privatnog sektora, čiji je rast u prvom tromesečju iznosio 3,6%, što je najviši nivo u poslednje tri godine.
Nakon faze „povlačenja“ (gomilanja zaliha), usledila je faza „napada“ (investiranja).
Američka privreda, kao i nova administracija, kratkoročno očekuje probleme u poslovanju, ali srednjoročno i jedni i drugi veruju u pozitivnu perspektivu ekonomije.
Kratkoročno, međutim, pogoršana su i raspoloženja potrošača.
Pesimizam potrošača u pogledu perspektive američke ekonomije porastao je: u martu je 26,1% potrošača očekivalo pogoršanje ekonomskih uslova, a u aprilu čak 34,8%.
I ekonomske prognoze postale su sve pesimističnije, ukazujući na rastući rizik od recesije.
JPMorgan je povećao verovatnoću recesije sa 40% na 60%, prognozirajući mogući pad BDP-a i u drugoj polovini 2025. godine, kao i porast nezaposlenosti na 5,3%.
Apollo Global Management procenjuje čak 90% šanse za recesiju, navodeći negativan uticaj carina na mala preduzeća i širu ekonomiju.
U vrtlogu negativnih promena našao se i Trampov „mezimac“ – industrijski sektor.
S&P Global PMI za američku industriju ukazuje na slabu proizvodnju i rastuće inflatorne pritiske u aprilu, što se uglavnom pripisuje nedavnim carinskim merama administracije.
Vredno je pomenuti i američko tržište akcija (tema jednog posebnog teksta) koje je samo dva dana nakon Dana oslobođenja (S&P 500 i Nasdaq) izgubilo oko 10% vrednosti — jedan od najvećih dvodnevnih padova u istoriji tržišta kapitala SAD.
U tom periodu tržišna kapitalizacija američkih kompanija smanjena je za 6,6 hiljada milijardi dolara (američki BDP u 2024.godini je 29,18 hiljada milijardi USD).
Ekonomska struka razlikuje kratki, srednji i dugi rok.
Kao što je već na početku naglašeno, u kratkom roku nova ekonomska politika je rezultirala totalnim ekonomskim fijaskom.
Kao i administracija, i mnogi ekonomski akteri izgleda da svoje nade polažu u srednji rok (od jedne do tri godine), nadajući se da važi izreka: „Bez bola nema dobitka.“
