Од 2011.г. Република Српска емитује директно обвезнице и трезорске записе на Бањалучкој берзи (БЛСЕ), раније су на БЛСЕ уврштене емисије везане за ратни период (1992.г-1995.г.), а најкасније од 2009.г. Република Српска има свој новац.
Ради се о квази новцу или о такозваном новцу, јер он тада није имао, а нема ни сада, све функције које новац мора имати, да би по економској теорији могао бити проглашен за новац у пуном смислу те ријечи.
Република Српска је намјерaвала да што прије измири обавезе по дијелу јавног дуга који се односио на период ратних дејстава, али није имала довољно јавних прихода да то учини и нашла се у необраном грожђу!?
Проблем је “ријешен” тако што је Влада Републике Српске (ВРС) једним правним актом (Уредба о измирењу пореских обавеза путем обвезница Републике Српске/Уредба) претворила неке од обвезница Републике Српске у квази новац.
Уредба се односи на обвезнице Републике Српске емитоване за измирење обавеза по унутрашњем дугу, односно општих обавеза и материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава и на пореске обавезе настале до 31.12.2007.г. (чија је наплата у надлежности Српске).
Како је ВРС одлучила да се као средство плаћања пореских обавеза поред конвертибилне мараке могу користити и обвезнице које емитује Република Српска, овим обвезницама је дат статус квази новца.
ВРС је отишла и неколико миља даље.
Уредбом је нормирала/озаконила право власника обвезница да порески дуг измири по номиналној вриједности обвезнице, без обзира на њену тржишну цијену и/или на цијену по којој је обвезница купљена на БЛСЕ.
Простим језиком казано, ако су обвезнице чија је номинална вриједност 1 КМ купљене за нпр. 0,6 КМ, оне се могу искористити за враћање пореског дуга од једне конвертибилне марке, у складу са Уредбом.
Иста Уредба са одређеним измјенама (?) је поново донесена 2012.г. и ВРС и даље афирмише обвезнице као квази новац за измирење пореских обавеза.
Нпр. са 600.000 КМ може се измирити порески дуг од 1.000.000 КМ и зато је та иста Уредба (црвена тачка на графикону) можда индиректно допринјела и одржавању тражње за обвезницама/јавним дугом Српске?
Без обзира да ли је овако велико умањење/дисконт пореског дуга Влади Републике Српске требало само због повећања тражње за јавним дугом и ради редовног финансирања буџетске потрошње и/или можда и због оправданог и законитог помагања одређеним економским секторима/друштвеним групама, ВРС је на овај начин дефинитивно де јуре створила српски квази новац, који није законито, али ни незаконито средство плаћања!
Јавност, струка и пук су се бавили дилемом да ли је Уредба некога дискриминисала, а некоме погодовала и управо то уставно-правно питање је засјенило економски факат да је Српска кроз овакво повезивање обвезница и пореског дуга створила свој квази новац, тј. своју квази валуту.
Српском обвезницом се (по сили Уредбе) може измирити само јавни/порески дуг према Српској, нити један други јавни дуг и нити један други приватни дуг (осим ако повјерилац на то не пристане) – зато уз ову врсту новца иде придјев квази/такозвани.
Индекс обвезница Републике Српске, 2011 – 2013.г.
Извор: БЛСЕ (Обрадио, Драган Јовић, Bife.ba).
Стварање и издавање српског квази новца упоредо са конверибилном марком као законитим средством плаћања је започело са развојем српског тржишта јавног дуга и та врста квази новца још увијек теријски постоји (за пореске обавезе настале са 31.12.2007.г., чија је наплата у надлежности Републике Српске) мада ту економску чињеницу мало ко примјећује, а нико не прихвата.
Живимо у времену у којем се економска активност рапидно смањује, кредити банака више не расту, а депозити падају, те није згорег подсјетити се економске политике која је започета прије 11 година, у времену симбиозе необраног грожђа и српског квази новца.
Да ли ће нека количина робе бити продата/купљена зависи, између осталога, и од тога да ли постоји довољно новац на нивоу макроекономског система за њену куповину.
То је основни механизам функционисања привреде у којој се роба размјењује за новац, а не за робу.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
