20.juna je u senci emisije obveznica Republike Srpske od 210 miliona KM izvršena i emisija obveznica Federacije Bosne i Hercegovine takođe na pet godina.
Za FBiH ovo je bio rutinski posao, dok se u RS na ovoj emisiji određivala sudbina javnog duga i izvršenja budžeta za 2023. godinu.
Srpska emisija je prodata po kamatnoj stopi od 6,1%.
Novčana sredstva su iskorištena za vraćanje duga koji je nastao prije 5 godina kada je RS emitovala obveznice na Bečkoj berzi.
Stari dug, na koji je plaćana kamata po stopi od 4,75% zamenjen je novim dugom na koji će biti plaćana kamatna stopa od 6,1%.
Ovaj rast kamatne stope bi se mogao objasniti rastom kamatnih stopa Evropske centralne banke, koje su od jula prošle godine povećane za 4 procentna poena, a čiji rast može uticati i na kamatnu stopu koju plaća RS?
Međutim, kako onda objasniti da je kamatna stopa na petogodišnje obveznice FBiH emitovane takođe 20. juna bila samo 3%?
Upoređujući samo veličinu ovih dviju kamatnih stopa, 3%: 6,1%, verovatno ne bismo pogrešili ako bismo zaključili da investitori smatraju da je posuđivanje novca Srpskoj duplo rizičnije od posuđivanja novca Federaciji, ili bismo ipak pogrešili?
Na sednici od 2.novembra 2022. godine Narodna skupština RS, ničim izazvana, odlučila je da investitorima kroz Odluku o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2023. godinu saopšti maksimalnu kamatnu stopu koju je spremna da plati na javni dug (između ostaloga i poveriocima sa sedištem u RS – domaći kreditori).
Srpski narodni predstavnici su odlučili da je maksimalna kamatna stopu koju budžet sme platiti poveriocima iz Srpske (domaći kreditori) zbir vrednosti Euribora (šestomesečnog ili dvanaestomesečnog) i marže od 4%.
Euribor je 20.juna bio 4% i ugovorena kamatna stopa od 6,1% u odnosu na maksimalnih 8% (4%+4%), ne izgleda previsoko, ali ona je i dalje duplo veća od one koju će platiti Federacija.
Srpski parlamentarci se trebaju zapitati da li su ovakvim određivanjem kamatne stope, koja je promenljiva, i čija vrednost zavisi od Euribora, naškodili ekonomskim interesima RS.
Kamatna stopa na emisije petogodišnjih obveznica RS i FBiH od 20.juna 2023.
Izvor: Banjalučka i Sarajevska berza.
Pretpostavimo jedan teorijski, ali nemoguć, scenario u kojem Euribor ima vrijednost od 10%.
Da li bi zaista RS bila spremna plaćati godišnju kamatnu stopu od 14% (10%+4%)?
Normirajući maksimalnu kamatnu stopu, koja je uz to i promenljiva u odnosu na Euribor, RS je previše otkrila karte i preterala u iznosu kamate koji plaća na javni dug?
Ugovarajući maržu od 4%, za 2023. godinu u kojoj je sigurno znala da će Euribor rasti, RS je sebe samoosudila na plaćanje kamatne stope na javni dug koja uopšte nije proporcionalna riziku ulaganja u njen dug.
Primetimo takođe da iako u pomenutoj odluci stoji odrednica “maksimalna kamatna stopa”, s obzirom da se ona određuje u odnosu na Euribor koji je promenljiv, a trenutno i raste, maksimalna kamatna stopa na javni dug Srpske, kao fiksna i trajna numerička vrednost u nekom dužem vremenskom periodu zapravo ni ne postoji.
Ako bi došlo do pada Euribora (a sigurno će jednom doći) kamatna stopa na ranije emitovane obveznice javnog duga RS ne bi pala.
Smisao ugovaranja promenljive kamatne stope u komercijalnom bankarstvu je da sa padom(rastom) Euribora padaju(rastu) kamatni troškovi servisiranja postojećeg duga, a u slučaju javnog duga RS ta opcija ne postoji.
Određivanje maksimalne kamatne stope na javni dug, koja je pored toga i promenljiva, je srpski “izum” ničam izazvan, i u suprotnosti je sa ekonomskom logikom.
Takav mehanizam određivanja kamatne stope na javni dug Evropi i svetu nije poznat.
Paradoksalno je da Srpska želi što veći stepen političke nezavisnosti unutar BiH, a istovremeno prepušta Evropskoj centralnoj banci (koja indirektno određuje vrednost Euribora) da diktira uslove po kojima se Srpska zadužuje.
Srpska bi se trebala ugledati na Federaciju, celu Evropu i celi svet, u pogledu opšteprihvaćenog načina uspostavljanja kamatne stope na javni dug.
Apsolutno nema potrebe da Srpska unapred određuje koliku kamatnu stopu može platiti na javni dug i da tu kamatnu stopu još veže za Euribor koji raste.
To nije u skladu sa njenim ekonomskim interesima.
Kada bi Srpska prepustila tržištu da odredi kamatnu stopu na njen dug, budžetski rashodi po osnovu plaćanja kamate na javni dug bi sigurno bili smanjeni.
Ne postoji ubjedljivi ekonomski razlozi da Srpska plaća dvostruko višu kamatnu stopu od Federacije.
Grčka, čiji je javni dug oko četiri puta veći od srpskog, je 20.juna 2023. plaćala na petogodišnje obveznice kamatnu stopu od 3,4%, približno isto onoliko koliko i Federacija BiH.
Od jula prošle godine kada je ECB počela povećavati kamatne stope, do juna ove godine, dvanaestomesečni Euribor je povećan za 3 procentna poena, a kamatna stopa na petogodišnje grčke obveznice za samo 1 procentni poen.
Uostalom, kakve veze ima vrednost Euribora sa kamatnom stopom na obveznice Srpske – ovo je bilo zaduživanje na domaćem, a ne na stranom tržištu na kojem je Euribor referentna kamatna stopa?
Euribor je kamatna stopa po kojoj prvoklasne evropske banke jedna drugoj posuđuju novac na kratak rok.
Euribor komercijalne banke ugovaraju kao promjenljivi deo kamatne stope samo kada daju kredite građanima i firmama, ali ne i kada pozajmljuju novac državi ili delovima države (u ovome slučaju entitetima).
Budžetski rashodi po osnovu plaćanja kamate na javni dug Srpske bi sigurno bili smanjeni i kada bi Bosna i Hercegovina ugovorila stendbaj aranžman sa MMF-om.
Ugovaranjem stendbaj aranžmana, posuđivanjem novca od MMF-a, bi uveliko pao rizik ulaganja u javni dug Republike Srpske, a manji rizik uvek daje manju kamatnu stopu.
Ako Srpska želi da plaća nižu kamatnu stopu na javni dug ona već koliko sutra mora izaći iz intelektualne samoučmalosti i politekonomske samoizolacije.
Ni jedno ni drugo nije njeno prirodno stanje.
I jedno i drugo Srpska je sama sebi nametnula.
I na kraju, da li je zaista moguće da u Srpskoj niko nije odmah primetio da se 20.juna 2023.godine Srpska obavezala platiti duplo veću kamatnu stopu na javni dug od Federacije BiH?
Srpska i može i mora bolje.
