На 19. сједници Народне скупштине Републике Српске (25.5.2021.г.) нико од народних посланика нити било ко из редова стручне јавности није начињене измјене у фискалном законодавству назвао правим, оргиналним и стручним именом.
Република Српска је одлучила да кроз допуну/измјену Закона о доприносима/Закона о дохотку повећa, али и смањи пореске приходе (видјети графикон).
Нето ефекат ове промјене је, према оцијени Фискалног савјета Републике Српске, смањење пореских прихода у износу од 191 мил. КМ (20 мил. КМ – 211 мил. КМ).
То је 1,9% БДП -а, или 6,7% планираних буџетских прихода Републике Српске у 2021.г.
Истовремено Народна скупштина Републике Српске је одлучила да повећа један дио јавне потрошње кроз повећање плата у јавном сектору
Економска политика смањивања јавних прихода/пореза уз дати или виши, ниво јавних расхода/јавне потрошње се стручно означава као експанзивна фискална политика.
Утицај измјене фискалног законодавста
на буџетске приходе Републике Српске
(у КМ)
Извор: Фискални савјет Републике Српске.
Очекивања Српске су да ће смањење пореског оптерећења уз повећање потрошње (због већих нето плата) утицати на већу тражњу за робама и услугама и раст производње и раст пореске основице, што треба довести до креирања нових јавних прихода и уравнотежења буџета на вишем нивоу.
Фискални савјет Републике Српске, подржавајући смањење пореза и пад јавних прихода, сматра да ће се један дио изгубљених јавних прихода по основу измјене Закона о порезу на доходак у износу од 211 мил. КМ прелити у плате радника и наглашава: „Дакле, Република Српска се одриче једног дјела прихода, у корист повећања плата запослених“.
Ово је врло храбра економска политика, јер је у кратком року апсолутно једино извјесно само да ће доћи до раста буџетског дефицит који се мора финансирати новим задуживање, тј. растом јавног дуга.
Одважност овакве економске политике огледа се и у преузимању великог ризика, јер су економски опоравак и привредни раст и развој у оваквој економској политици крајње неизвјесни.
Лондонска емисија обвезница у износу од 5,12% БДП-а је великим растом јавног дуга омогућили овакву експанзивну фискалну политику, која се се сада одвија по принципу идемо даље.
Српска мора бити спремна да уколико економски параметри (инвестиције, потрошња, индустријска производња …) не покажу очекивани економски опоравак, нагло промјени смјер економске политике, посебно ако буџетски дефицит настави расти, уз рапидан раст јавног дуга.
Рестриктивна фискална политика је супротног смјера од експанзивне фискалне политике.
Она у свом екстремном облику подразумјева раст пореза/јавних прихода уз смањење или стагнацију јавне потрошње ради елиминације буџетског дефицита, али ни она не гарантује резултате, ако се не проводи упоредо са осталим привредним реформама.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета
