Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBH) je u svom prolećnom krugu makroekonomskih projekcija istakla nekoliko ključnih poruka.
Najvažnija poruka je da je inflacija u 2026. godini projektovana na 4,7%.
Inflacija nije običan broj.
Od nje zavise nivo potrošnje fizičkih lica, javna potrošnja, investicije, profitabilnost firmi, životni standard i, na kraju, položaj izvoznog sektora na stranim tržištima.
Informaciju o inflaciji svako fizičko i pravno lice, svesno ili nesvesno, ugrađuje u svoje ekonomske odluke i ponašanje.
Oko inflacije se okreće cela ekonomija, ona ulazi u sve pore ekonomskog sistema, tiče se svakoga, direktno ili indirektno; skupo, jeftino, poskupljenje i pojeftinjenje pojmovi su razumljivi svim ljudima.
Na inflaciju utiče i sama njena prognoza.
Zato prognozirana inflacija od 4,7% ne predstavlja broj kakav svakodnevno srećemo u privatnom ili poslovnom životu.
Inflacija, sama po sebi, i u poređenju sa drugim merama cena i cenama u drugim državama, određuje ekonomsku sudbinu društva.
Prognoza je objavljena 22. maja 2026. godine, a podaci korišćeni u prognozi znatno su stariji.
U saopštenju o makroekonomskim projekcijama navedeno je: „Službeni podaci korišteni u momentu izrade projekcija su zaključno sa 06.05.2026. godine, a vanjske i tehničke pretpostavke za egzogene pretpostavke od ECB-a zaključene su 11.03.2026.“
Kratko i jasno – prognoza koja je objavljena u drugoj polovini maja zasnovana je na dostupnim statističkim podacima s početka maja i pretpostavkama o egzogenim (spoljnim) varijablama koje je do prve polovine marta objavio ECB.
Poslednji podatak o inflaciji koji je uključen u prognozu odnosi se na mart, kada je inflacija bila 5,1% na godišnjem nivou (mart 2026. u odnosu na mart 2025), odnosno 4% ako se porede prva tri meseca 2026. sa prva tri meseca 2025.
CBBH nije mogla znati da će se već u aprilu godišnja inflacija (april 2026. u odnosu na april 2025) popeti na 6,8%, što za prva četiri meseca 2026. godine daje inflaciju od tačno 4,7%, koliko je i prognozirala CBBH, ali ne za samo prva četiri meseca 2026, već za celu godinu.
Prognozirana inflacija u Bosni i Hercegovini za celu 2026. godinu
i ostvarena inflacija u prva četiri meseca 2026. godine
Izvori: Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBH) i Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS)
Ovi podaci (o inflaciji u aprilu) objavljeni su 26. maja, a CBBH je morala napraviti presek za korišćene statističke podatke (cut-off date) i navela je da je to bio 6. maj.
Od ECB-a su preuzeti podaci (pretpostavke o kretanju spoljnih varijabli) zaključno sa 11. martom 2026, kada je barel brenta bio 92 dolara. U međuvremenu se rasplamsao i rat u Iranu, a cena nafte je u jednom trenutku prešla 100 dolara po barelu.
CBBH je naglasila glavnu pretpostavku prognoze: „Prilikom izrade makroekonomskih projekcija u ovom krugu, pretpostavljeni scenario kretanja cena energenata na svetskim tržištima uključuje postepenu stabilizaciju cena u srednjem roku.“
Ta pretpostavka preuzeta je od ECB-a. Može biti tačna, ali i netačna, a za Bosnu je bitno da se prognoza inflacije CBBH temelji na njoj.
Kroz nju provejava optimizam da sadašnji naftni šok nije nalik onima iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada se cena nafte trajno zadržala na višem nivou u odnosu na stanje pre šoka.
Postoji još jedna izuzetno bitna stvar koju je CBBH u saopštenju pomenula samo jednom, a to su inflaciona očekivanja: „Dodatnu neizvesnost predstavljaju inflaciona očekivanja i mogući efekti kroz formiranje cena i troškova u privredi.“
U prognozi inflacije značajnu ulogu igraju i očekivanja koja građani i ekonomski subjekti imaju o budućem kretanju inflacije.
Kada ekonomski subjekti (stanovništvo i privreda) očekuju dalji rast inflacije, onda će ta očekivanja, kroz ugradnju u troškove i cene, dodatno povećati inflaciju, čak i ako cena nafte, koja je dovela do početnog rasta inflacije, počne naglo da pada i približava se pretkriznom nivou.
Inflaciona očekivanja su posebno važna u malim otvorenim ekonomijama poput Bosne i Hercegovine.
Ako preduzeća i radnici očekuju i predviđaju da će inflacija ostati visoka, takva inflatorna očekivanja mogu biti unesena u nove ugovore o kupovini i prodaji, nove cenovnika roba i usluga, ali i u zahteve za povećanje plata.
Na taj način inflatorna očekivanja mogu početni inflatorni šok produžiti i nakon što njegovi neposredni uzroci oslabe, ili čak potpuno nestanu.
Tako funkcioniše ugradnja inflacionih očekivanja u inflaciju.
Inflaciona očekivanja predstavljaju jedan od glavnih predmeta izučavanja monetarne ekonomije.
Ona povezuju mišljenja i očekivanja ekonomskih subjekata o budućim kretanjima cena sa stvarnim kretanjem inflacije.
Krajnji rezultat prognoze inflacije u velikoj meri zavisi od pretpostavki koje su ugrađene u prognozu i inflacionih očekivanja.
Iza jednog broja, 4,7%, krije se čitav niz pretpostavki o cenama energenata, globalnim kretanjima i inflacionim očekivanjima.
To je upravo ono što većina javnosti ne vidi, ili ne zna, kada dobije informaciju o prognoziranoj inflaciji.
