Do početka rata između Rusije i Ukrajine na vezu političkih rizika na globalnom nivou i ekonomskih procesa ukazivalo se tek sporadično. Međutim, serija sukoba koja je potom uslijedila na Bliskom istoku, kao i nedavni napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, ponovo su na velika vrata uveli geopolitičke rizike u svjetsku ekonomiju i međunarodne finansije.
Category: Central Bank of Bosnia and Herzegovina/Centralna banka BiH
Stopa kapitala u bosanskim bankama – Za svaki slučaj
Određivanje kapitalizovanosti banke, ili bankarskog sektora, na bazi odnosa između nekog, prema zahtevima regulatora usklađenog kapitala (CET, Tier 1, regulatorni kapital) i rizične aktive banaka, tj. aktive koja je usklađena sa rizicima, nije jedini način merenja sposobnosti banke da preuzme na sebe (na kapital) gubitke u poslovanju i da zaštiti sredstva poverilaca (deponenata i kreditora).
Poljoprivreda u Bosni i Hercegovini između državnog deviznog kursa i državnog budžeta – Traktorijada u Bužimu
Udruženim snagama, veliki entuzijazam, neracionalni optimizam, totalna neinformisanost, sklonost ka senzacionalizmu i visoke temperature mogu proizvesti potpuno iskrivljen i pogrešan pogled na ekonomsku stvarnost, ali i pogled koji je dobra polazna tačka za racionalnu ekonomsku analizu i prijedlog novih mjera ekonomske politike?
Kako povećati likvidnost bosanskog gospodarstva u svjetlu neke buduće kreditne krize? – Zemlja koja tvrdoglavo i na vlastitu štetu ustrajno odbija promjene
U Bosni se već odavno zaustavio razvoj monetarnog sustava, koji je praktički prepušten komercijalnim bankama. One odlučuju koliko novca će, kome, pod kojim uvjetima i na koji rok posuditi.
U predmetu „Viaduct – Centralna banka Bosne i Hercegovine“ najjednostavnija rješenja su uvijek ona najbolja – Od šume ne vide drvo
Materijalna šteta koju Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska, ima zbog izgubljenog arbitražnog spora (u sporu sa firmom Viaduct d.o.o. Portorož) je ogromna i svakim danom se uvećava zbog obračuna zatezne kamate, međutim ne treba podcijeniti indirektnu korist koju bosansko društvo, politička sfera i ekonomska i pravna struka imaju, ili će imati, od rasprava na ovu temu.
Kamatna stopa na šestomjesečne trezorske zapise – Bez bilo kakvog kišobrana i suncobrana
Kada bi veličina javnog duga bila jedina determinanta kreditnog rejtinga Bosna i Hercegovina bi, s obzirom na visok stepen zaduženosti zemalja eurozone i nizak javni dug BiH, imala daleko viši kreditni rejting od većine zemalja u eurozoni.
Usponi i padovi slobodnih deviznih rezervi Centralne banke Bosne i Hercegovine – Kralj Trvtko I Kotromanić, na konju, ili bez konja
Krajem marta 2020. godine pisali smo o slobodnim deviznim rezervama Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH), kada smo ukazali na ogroman neiskorišćen novčani potencijal kojim raspolaže CBBiH, a koji bi mogao biti iskorišćen za kreditiranje pravnih lica u Bosni.
Bosanska centralna banka u vrtlogu monetarne politike ECB – Dobar primer investicionog bankarstva
Sve finansijske institucije, osim onih koje su neprofitne, poput Evropske investicione banke (član 309 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije), direktno ili indirektno, takmiče se koja će ostvariti veću zaradu na imovini kojom upravlja.
MMF i Srpska – Odličan potez!
Vlada Srpske je napokon izrazila namjeru da nastavi saradnju sa MMF-om pozajmljivanjem novca kroz novi aranžman.
Dinamika potrošačkih i industrijskih cijena – Bitna razlika?
Kao što je nekad tokom rasta inflacije, inflacija u BiH brže rasla nego u eurozoni, sada inflacija u BiH pada brže nego u eurozoni.
Devizni kurs albanske valute – Lek za inflaciju
Odnosi između kupaca i prodavaca u zemljama koje imaju različita zakonska sredstva plaćanja (novac) uspostavljaju se preko deviznog kursa.
Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog
Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.
Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano
Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.
Način funkcionisanja valutnog odbora u Bugarskoj i Hong-Kongu – Posljednje utočište
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) funkcioniše po modelu valutnog ili novčanog odbora.
Kvar u američkoj ekonomiji – September 11
Opšte je mišljenje da su Federalne rezerve počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo u redu sa američkom ekonomijom.
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Devizne rezerve – Do izvora tri putića
Rast deviznih rezervi, o kojima u svakoj državi brigu vodi emisiona banka, a u BiH to je Centralna banka BiH, se u BiH uvijek doživljava kao izuzetan uspjeh i pozitivna stvar.
Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima
U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju srpsku javnost.
Obaveze prema strancima
Zasigurno najpreciznija statistika u BiH je tzv. monetarna statistika, nju prikuplja, obrađuje i stavlja na uvid javnosti Centralna banka BiH, ali ta vrsta statistike se u našim javnom prostoru ne pominje.
Беспарица
Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.
Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?