Odnosi između kupaca i prodavaca u zemljama koje imaju različita zakonska sredstva plaćanja (novac) uspostavljaju se preko deviznog kursa.
Category: Central Bank of Bosnia and Herzegovina/Centralna banka BiH
Da li je korištenje slobodnih deviznih rezervi CBBiH za kreditiranje bosanskih entiteta u suprotnosti sa modelom valutnog odbora? – Ako laže koza, ne laže rog
Na prijedlog člana Predsjedništva BiH g.Milorada Dodika da CBBiH slobodne devizne rezerve posudi bosanskim entitetima CBBiH je reagovala izuzetno negativno.
Da li bi kreditiranje bosanskih entiteta od strane Centralne banke BiH proizvelo dodatnu inflaciju u BiH? – Mirno spavaj nano sve je zaključano
Tokom zadnjih mjeseci obnovljen je prijedlog da Centralna banka BiH (CBBiH) počne davati kredite bosanskim entitetima.
Način funkcionisanja valutnog odbora u Bugarskoj i Hong-Kongu – Posljednje utočište
Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) funkcioniše po modelu valutnog ili novčanog odbora.
Kvar u američkoj ekonomiji – September 11
Opšte je mišljenje da su Federalne rezerve počele sa monetarnom ekspanzijom/štampanjem novca u martu 2020.godine, nakon izbijanja pandemije, a da je do tada sve bilo u redu sa američkom ekonomijom.
Међубанкарски унутрашњи безготовински платни промет – Српска шапатом паде ?
У Републици Српској је из некога разлога прије пар година владала права јавна манија у вези поређења њене економије са економијом Федерације Босне и Херцеговине.
Devizne rezerve – Do izvora tri putića
Rast deviznih rezervi, o kojima u svakoj državi brigu vodi emisiona banka, a u BiH to je Centralna banka BiH, se u BiH uvijek doživljava kao izuzetan uspjeh i pozitivna stvar.
Politika deviznog kursa Narodne banke Srbije – Jednima daje, a drugima uzima
U Srbiji se na momente vode izuzetno intezivne rasprave na temu deviznog kursa dinara, a postoje i dugački periodi društvenog života kada druge privredne i ekonomske teme okupiraju srpsku javnost.
Obaveze prema strancima
Zasigurno najpreciznija statistika u BiH je tzv. monetarna statistika, nju prikuplja, obrađuje i stavlja na uvid javnosti Centralna banka BiH, ali ta vrsta statistike se u našim javnom prostoru ne pominje.
Беспарица
Наши грађани и сељаци, који су изван економске струке, стање у којем нека фирма или економски систем као цјелина, нису довољно ликвидни означавају лаичким појмом “беспарица”.
Како настаје беспарица на нивоу економског и банкарског система?
За унутрашњу употребу
Током првог таласа пандемије наша јавност је била вјероватно слуђена информацијама у вези реализације кредита ММФ-а.
Створен је и утисак да ће када тај новац стигне и буде распоређен (ентитетима/кантонима/дистрикту) већина наших економских проблема бити рјешенa.
А за то вријеме права драма се одвиjала и још увијек се одвија далеко од мисли просјечног човјека и тиче се смањења вриједности трансакција у нашем унутрашњем безготовинском платном промету (УПП).
Повратак српске монетарне политике са Сјеверног пола
Босанскохерцеговачка јавност зна да се Србија исто као и Босна и Херцеговина због пада јавних прихода, раста јавних расхода и смањења економске активности морала задужити код страних повјерилаца.
Међутим, наша јавност не зна да је Народна банка Србије по први пут у својој новијој монетарној историји одлучила да, за српску економију у великом обиму, кредитира српске банке, али и српску државу.
Домаћа, а страна
О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом
Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.
99,9999999999%
У комплетном бх јавном мнјењу, као и “скоро” потпуно у нашој економској и банкарској струци, већ 20 година влада категоричан, недвосмислен и тврдоглав став да Централна банака Босне и Херцеговине (ЦББиХ) не води монетарну политику.
Апсолутно негирање улоге ЦББиХ у нашем економском систему и нашој економској политици иде чак и дотле да се она у стручним кулоарима погрдно назива “обичном мјењачницом”, јер не може давати кредите бх правним лицима, а главни јој је посао да размијењује/мијења конвертибилну марку за евро!?
На корак до обале
Пробијање рокова, плаћање ентитетских буџета према добављачима је начин пословања који је већ годинама карактеристика домаћих дужничко-повјерилачких односа између јавног и приватног сектора.
У међународним финансијама непоштовање уговорених рокова плаћања се изједначава са дифолтом или де факто државним банкротом.
Slobodne devizne rezerve kao odgovor ekonomske politike BiH na pandemiju
Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?
Инжењер, ал’ не из Маурицијуса – клапа друга
И трговина нафтом производи огромне профите, јер власт тако жели.
Машинство је прво производња, па тек онда трговина робама, трговина нафтом у БиХ је услужно-трговачка дјелатност.
Ђаво
Од када нововјековни бх банкарски сектор зна за себе (2002.г.) у кредитима у домаћој валути се уговара девизна клаузула у еврима, а ови кредити се зато још и називају и кредити у домаћој валути индексирани у еврима.
Bez kiseonika
Кад не би било радничких дознака из иностранства, кредита ММФ-а и осталих ино финансијских установа, улаза страног капитала у БиХ кроз директне и портфолио инвестиције и кроз давање страних кредита бх банкама и предузећима босанскохерцеговачки спољнотрговински сектор би већ одавно остао без девиза тј. без кисеоника.
Неоткривени коридор
Општепозната и прихваћена истина је да је службени девизни курс конвертибилне марке у односу на евро 1 ЕУР = 1.955830 БАМ (БАМ је међународна скраћеница за босанскохерцеговачку марку и користи се алтернативно умјесто скраћенице КМ). Дакле, може се рећи “да постоји један и јединствени, службени девизни курс ЕУР/БАМ (чл. 32 Закона о ЦББиХ) за све врсте трансакција и да не постоје други девизни курсеви ЕУР/БАМ на територији БиХ”, у складу са мандатом ЦББиХ (чл. 2 Закона о ЦББиХ) да постигне и одржи стабилност валуте издајући домаћу валуту према аранжману познатом као валутни одбор.
Сјећаш ли се Швајцарске
Из дијела Предсједништва Босне и Херцеговине (г. Милорад Додик), почетком године је стигао приједлог да се лијечење бх економијe започне промјеном девизног курса, који је фиксиран у односу на евро већ око 20 година.
Приједлог промјене девизног курса у себи садржи признање да је бх економија озбиљно болесна. Признање болести је први корак ка оздрављењу, јер је немогуће лијечити пацијента који одбија сарадњу тј. пориче болест. У бх случају болест је хронични/дуготрајни и изузетно високи спољнотрговински дефицит чија је једна од бабица (не једина!) управо фиксни девизни курс, а то поменути члан Предсједништва БиХ, за разлику од многих бх економиста, изгледа зна и разумије.
Reks
U junu 2018. godine, nakon punih 17 godina, Republika Srpska je smanjila zakonsku zateznu kamatnu stopu (ZZKS). Ja sam javno od 2014.g. predlagao da se za novi nivo ZZKS odredi 12% (umjesto 18%). Otišao sam i korak dalje pa sam načinu određivanja promjenljive ZZKS posvetio jedan cijeli stručni članak.
Sloboda izbora
Glavni cilj novčane/monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) je stopa inflacije tj. stopa rasta potrošačkih cijena. Cilj ECB je inflacija na godišnjem nivou od blizu ali ispod 2% (eng. close but below 2%), i to u srednjem roku. Cilj je usvojen 1998.g., a preciziran 2003.g. od strane Upravnog vijeća ECB. Ova inflacija se zove ciljana inflacija, a ova vrste novčane politike se zove ciljanje inflacije ili inflaciono targetiranje (eng. target – cilj). Zašto ECB „ganja“ rast cijena/inflaciju od 2% i kako to čini? Čitaj dalje
Jedna mala razlika između ECB i FED-a
I Evropska centralna banka (ECB) kao i Centralna banka SAD (FED) su vodile nekonvencionalnu tj. neuobičajenu monetarnu politiku. Nekonvencionalnost monetarne politike se ogleda u vrlo niskim referentnim kamatnim stopama koje su ili bile 0% (FED) ili su još uvijek 0% (ECB). Čitaj dalje
Kraj kvantitativnog popuštanja Evropske centralne banke
Kraj 2018. godine istovremeno predstavlja i kraj izuzetno ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), monetarne politike koja je uzrokovana globalnom ekonomsko-finansijskom krizom, ali i krizom javnog duga u pojedinim zemljama zone evra.
Ova vrsta monetarne politike se sprovodila između ostalog kroz tzv. program kupovine aktive (eng. asset purchase programme/APP), tj. kreditiranje rezidenata zone evra (pravnih lica sa sjedištem u zoni eura) kupovinom obveznica korporativnog sektora (privreda i finansijske institucije), ali i državnih/vladinih obveznica. Čitaj dalje
Sedmi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kompletiranje zaštitne mreže”
Zbog izuzetnog značaja bankarskog sektora, karakteristike bankarskih poslova koji su „tuđi poslovi“ (u pasivi banaka su pretežno pozajmljeni izvori finansiranja(depoziti i štedni ulozi, primjedba Bife.ba)), izuzetno jake eksterne ekonomije (pozitivan uticaj banaka na okruženje, primjedba Bife.ba) i eksterne disekonomije (negativan uticaj banaka na okruženje, primjedba Bife.ba) koja je vezana za bankarsko poslovanje, oko bankarskog sektora se formira zaštitna mreža (eng. safety net). Čitaj dalje
Šesti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kreditni rast i kreditni slom, II dio”
Nastavak prethodnog posta
Kreditni slom se odrazio na rast loših kredita (u daljem tekstu LK), zbog jake međuzavisnosti (negativna korelacija) između stope rasta kredita i kvaliteta kreditnog portfolia. (vidjeti grafikon). U periodu od 14 godina (2001 – 2013. godine) ove dvije varijable pokazuju izuzetno visok stepen usaglašenog inverznog kretanja, sa padom stope rasta kredita LK se povećavaju (vrijedi i obratno, što banke daju više kredita manje je loših kredita u ukupnom kreditima, primjedba Bife.ba). Ova vrsta međuzavisnosti se ne može prihvatiti kao zakonitost, tj. kao veza opšteg i univerzalnog karaktera, ali važi u bankarskom sektoru BiH (u daljem tekstu BSBiH). Čitaj dalje
Šesti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kreditni rast i kreditni slom, I dio”
Bankarski, indirektni model finansiranja privrede (u metodologiji CBBiH/MMF privreda je označena kao nefinansijska privatna preduzeća), na domaćem tržištu nema takmaca u nebankarskim finansijskim institucijama (osiguravajaća društva, mikrokreditne organizacije) niti u direktnim oblicima finansiranja privrede. Aktiva banaka u BiH je 84% ukupne aktive be-ha finansijskog sektora (XII 2012. godine)[1]. Promet na domaćim berzama, BLSE i SASE, je izuzetno nizak, i u odnosu na tržišnu kapitalizaciju berzi (eng. turnover ratio) iznosi (XII 2013) svega 0,014 i 0,011 respektivno (prometuje se svega 1,4% i 1,1% tržišne kapitalizacije). Čitaj dalje
Peti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kamatna stopa na javni dug, II dio”
Nastavak prethodog posta
Do 2010. godine ogromna razlika u prinosima bi se mogla objasniti visokim deficitom španskog tekućeg računa, ali od 2012. godine španska privreda značajno poboljšava svoj položaj u međunarodnoj podijeli rada (u spoljnoj trgovini, primjedba Bife.ba). Čitaj dalje
Peti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Kamatna stopa na javni dug, I dio”
Domaće bankarsko i finansijsko tržište nije u potpunosti efikasno (vidjeti tabelu), ali ipak teži da postane efikasno, u čemu bi mu mogao pomoći kredit emisione banke (KEB). Čitaj dalje
Četvrti razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Efekat istiskivanja”
U čisto teorijskom smislu efekat istiskivanja (eng. crowding out effect) se odnosi na istiskivanje privatnog sektora sa finansijskog tržišta u uslovima ekspanzivne fiskalne politike od strane javnog sektora. Privatni sektor su privreda i/ili stanovništvo, a do istiskivanja dolazi kada država puno troši (ekspanzivna fiskalna politika) i zadužuje se kod banaka, koje zbog toga daju manje kredita ostalim, privatnim, sektorima. Čitaj dalje
Treći razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Referentna kamatna stopa”
Referentna kamatna stopa (u daljem tekstu reks) je uvijek neka kamatna stopa nacionalne centralne banke, sa višestrukom ulogom i značajem, zavisno od vrste aktive/pasive na koju se primjenjuje. U našem neposrednom okruženju emisione banke (Narodna banka Hrvatske i Narodna banka Srbije) imaju kreditnu funkciju i spektar kamatnih stopa sa kojim utiču na ponudu i tražnju za novcem. Čitaj dalje
Drugi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Selektivna kreditna politika”
U bankarskim sistemima isključivo je komercijalnim (i investicionim) bankama povjerena uloga finansiranja privrede, što ne znači da i emisiona banka (centralna banka, primjedba Bife) ne može direktno finansirati privredne subjekte. U okviru masovnih intervencija na finansijskom tržištu FED (emisiona banka SAD-e) je direktno, zaobilazeći banke, finansirao privredu i/ili nebankarske finansijske institucije. Čitaj dalje
Prvi razlog za uvođenje kredita emisione banke: “Emisiona dobit”
Kako Centralna banka BiH (CBBiH) najveći dio prihoda ostvaruje po osnovu ulaganja deviznih rezervi, monetarna politika Evropske centralne banke (ECB) presudno utiče na emisionu dobit CBBiH. Čitaj dalje
Uvod u postove o kreditu emisione banke
Tokom januara u Bife-u će biti predstavljen stručni članak “Kredit emisione banke“. Čitaj dalje
Bura u čaši vode
Davno je rečeno, a i dokazano, da je jedino u novinarstvu loša vijest dobra vijest, jer loša vijest prodaje novine. Zašto prosiječnog čovijeka više privlači loša nego dobra vijest, to bi trebali znati psiholozi. Čitaj dalje
Stabilnost konvertibilne marke
Nakon ocjene povjerenja građana u valutni odbor, ispitano je mišljenje građana o stabilnosti, odnosno sigurnosti domaće valute. Čitaj dalje
Valutni odbor u Bosni i Hercegovini
Prema posljednjim podacima štednja građana bilježi rast, te je krajem oktobra ukupna štednja dostigla rekordnu vrijednost od 11,83 milijardi KM. Čitaj dalje
