О негативној накнади на новчана средства изнад обавезне резерве (у даљем тексту накнада) коју Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) обрачунава бх комерцијалним банкама раније је приповједано, али је изостало повезивање накнаде са каматном стопом коју Европска централна банка (ЕЦБ) такође обрачунава на новчана средства изнад обавезне резерве банкама у зони евра (енг. deposit facility rate) .
Код ЦББиХ новац држе бх банке, а код ЕЦБ банке из земаља у којима је евро законско средство плаћања.
Накнада (плава линија на графикону) је током 2015.г. и у првој половини 2016.г. била нула, а ЕЦБ је својим банкама обрачунавала -0,2% и -0,3% (од марта 2016.г. -0,4%).
ЕЦБ је “тјерала” своје банке из свога биланса стања и имплицитно им поручивала да новац на који јој плаћају 0,3% претворе у кредите (привреди и становништву зоне евра) како би смањиле своје трошкове са једне стране, а са друге стране повећале волумен кредита и убрзале кредитни раст.
ЕЦБ је водила експанзивну монетарну политику, јер је кроз смањење једне од својих кључних каматних стопа и обрачун негативне камате “тражила” од банака да прошире своју активност тј. да врше кредитну експанзију.
Каматнa стопa централних банака на средства изнад обавезне резерве (у %), 1/2015 – 4/2020.г.
Извор: ЕЦБ и www.cbbh.ba (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba )
Да је којим случајем ЕЦБ повећавала каматну стопу на депозите банака, кредити у зони евра би постојали скупљи, а тражња за њимa мања, па би се монетарна политика ЕЦБ означила као рестриктивна, јер би водила ка рестрикцији/ограничењу кредитне активности банака.
У односу на ЕЦБ, ЦББиХ је до половине 2016. г. преко накнаде водила неутралну монетарну политику – нити је од банака “тражила” да повећају кредите (експанзивна монетарна политика), нити је кроз раст накнаде настојала да убиједи банке да не претварају новац у кредите (рестриктивна монетарна политика).
А увођењем негативне накнаде (јули 2016.г.) започиње циклус наше експанзивне монетарне политике.
У мају 2019.г. накнада ЦББиХ и каматна стопа ЕЦБ на депозите банака се изједначавају – и једна и друга су – 0,4%.
БХ накнада се “улила” у каматну стопу ЕЦБ те су се монетарна политика ЦББиХ и ЕЦБ у домену обрачуна накнаде/каматне стопе на средства/депозите/новац изнад обавезне резерве потпуно изједначиле.
Тако је накнада ЦББиХ постала нека врста квази/псеудо каматне стопе ЦББиХ.
Одреднице “квази” и “псеудо” сам увео, јер у званичној терминологији бх монетарне политике још увијек не постоји експлицитни појам “каматна стопа ЦББиХ” и користи се само појам накнада (на средства изнад обавезне резерве).
У монетарној политици каматна стопа којом централна банка утиче на смијер монетарне политике се назива стопа монетарне политике или једноставније стопа политике (енг. policy rate).
Босна и Херцеговина формално, званично и лингвистички још увијек нема policy rate, aли је кроз накнаду добила нешто што по својој суштини и ефектима заиста представља policy rate.
Страна policy rate је постала домаћа policy rate – домаћа, а страна.
ЕЦБ има своји стопу монетарне политике, a ЦББиХ своју квази стопу монетарне политике.
Раније сам показао да у случају БиХ ограничени монетарни суверенитет оличен у чињеници да ЦББиХ нема законско право да даје кредите није апсолутно никаква препрека да ЦББиХ кроз промјену квази каматне стопе, или квази стопе монетарне политике, води монетарну политику.
ЦББиХ, исто као и ЕЦБ, води монетарну политику, иако ЦББиХ за разлику од ЕЦБ не може давати кредите.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
