Kao što smo videli u jednom od prethodnih tekstova ( Javni dug Srbije – Spoljni dug) smanjenje javnog duga Srbije u odnosu na BDP, prati povećanje relativne vrednosti spoljnog duga.
Posledice ekonomske politike koja se zasniva, između ostaloga, na stalnom uvozu kapitala, skupoj politici stimulisanja stranih ulaganja (izdašna finansijska pomoć (subvencije) stranim investitorima za otvaranje radnih mesta) i de fakto fiksnom deviznom kursu (NBS već godinama održava devizni kurs EURRSD 117) nestimulativnom za izvoznike i stimulativnom za uvoznike, (odnosno krajnje nepovoljnim za rast deviznih potraživanja i povoljnom za kumuliranje deviznih obaveza), vidljiva je u stalnom rastu apsolutne vrednosti neto međunarodne investicione pozicije do 2022.godine.
Taj izraženi trend bržeg rasta deviznih obaveza od deviznih potraživanja srpskih rezidenata delimično je zaustavljen u poslednje dve godine, uz vrlo umereno povećanje neto obaveza prema inostranstvu.
Ubedljivo najveći skok neto devizne obaveze su imale tokom 2022. godine – rast od 11% stajao je pod uticajem rasta cena energenata u prvoj godini rata u Ukrajini, poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, te ubrzanog rasta svih cena, pogotovo uvoznih roba.
Neto međunarodna investiciona pozicija Srbije
Izvor: Narodna banka Srbije (Obrada Bife.ba).
Prema ovoj meri zaduženosti smatra se da neto obaveze prema inostranstvu od 35% BDP predstavljaju ekonomiju koja je umereno zadužena u poslovima sa inostranstvom.
U 2015.godini Srbija je stranim poveriocima dugovala neto iznos od 91% svoga bruto domaćeg proizvoda, skoro tri puta više od vrednosti koja se smatra umerenom za neto međunarodnu investicionu poziciju (NIIP).
Stanje neto deviznih obaveza na kraju 2024.godine od 51,2 milijarde eura najviše je u zadnjih 11 godina, ali relativno posmatrano teret ove vrste duga stalno opada od 2015.godine i trenutno je najniži.
Neto dugovanje Srbije prema stranim poveriocima od 62,2% BDP u 2024.godini, manje za trećinu u odnosu na maksimalnu vrednost, smanjeno je pre svega zahvaljujući ubrzanom rastu nominalnog BDP od 2021.godine koji je do 2024.godine u proseku rastao godišnje po stopi od 14%.
Zaduženost Srbije mereno neto međunarodnom investicionom pozicijom opada, u proteklih desetak godina bitno je smanjena, ali je i dalje visoka i skoro dvostruko veća u odnosu na neto devizni dug koji se smatra umerenim.
Pred srpskom ekonomskom politikom stoji zahtev za nastavkom smanjenja obaveza prema inostranstvu i povećanja potraživanja od inostranstva, a prvi, reformski koraci, bi mogli biti smanjenje subvencionisanja stranih investitora i promena politike deviznog kursa, s namerom da se devizni bilans zemlje i njena devizna zaduženost počnu brže menjati.
Srbija bi sebi mogla postaviti i pitanje da li je opravdano finansirati dinarske investicije sa izvorima finansiranja u stranoj valuti, te početi povezivati sredstva iz primarne emisije Narodne banke Srbije sa domaćim investicijama.
U bilansima srpskih banaka mnogo je gotovinskih kredita stanovništvu (6,5 milijardi eura ili 46% ukupnih kredita stanovništvu) koji podstičući uvoz, remete devizni bilans zemlje, i doprinose rastu deviznog duga, pa bi i njihovo dodatno regulisanje moglo biti predmet reformskih mera usmerenih na popravljanje neto međunarodne investicione pozicije Srbije.
