Krajem marta bosanska centralna banka je objavila brzu procenu inflacije za prvo tromesečje 2026. i prvo polugodište 2026. godine, u kojem otkriva način na koji ona shvata odnos između ukupne i bazne inflacije, u kontekstu novog naftnog i inflatornog šoka izazvanog napadom na Iran i konceptom njegove odbrane, koja u sferi energetike teži da podigne cenu sirove nafte i stvori nepodnošljive troškove suprotnoj strani.
Ova procena je višestruko zanimljiva, a u jednom delu ima i vrlo neobičnu ekonomsku logiku kada se stave u odnos ukupna i bazna inflacija i posmatra rast cena sirove nafte i hrane na svetskim tržištima.
Za prvo tromesečje tekuće godine inflacija je procenjena na 3,5%, a u decembru prošle godine procenjeno je da će inflacija biti viša, 3,8%.
Centralna banka indirektno poručuje da martovski rast cena sirove nafte nema presudnu ulogu na ukupnu inflaciju, ali da pokreće baznu inflaciju, koja se dobija kada se iz ukupne inflacije izostave cene energenata i hrane.
U decembru prošle godine procena bazne inflacije za prvo tromesečje ove godine bila je 3,5%, a u martu ove godine, mesec dana nakon naftnog šoka, bazna inflacija je procenjena na 4,2%.
Centralna banka procenjuje da će ukupna inflacija, koja u sebi sadrži cene energenata i hrane, biti niža od bazne inflacije, koja ne uključuje ove komponente, iako je rast sirove nafte i potom, na osnovu toga, rast cena naftnih derivata već u martu bio izuzetno visok (blizu 50%).
Drugim rečima, centralna banka smatra da su domaći uzroci inflacije, nezavisno od cena nafte i naftnih derivata i sa njima povezanih proizvoda, ključni za određivanje nivoa ukupne inflacije.
Kada se iz ukupne inflacije izostave cene energenata i hrane, na koje se merama ekonomske politike ne može uticati (jer su pod uticajem svetskih cena energije i hrane), takva (bazna) inflacija je viša od ukupne inflacije, koja u sebi sadrži i cene energenata i hrane.
U svojoj brzoj proceni centralna banka ukazuje da kretanja domaćih cena hrane u poslednje vreme ne prate u potpunosti međunarodne trendove, kao i da je prognoza ukupne inflacije smanjena naniže zbog „manjeg efekta rasta cena hrane“.
Tu se može naći delimično opravdanje manje ukupne u odnosu na baznu inflaciju. Rast cena hrane deflatorno utiče na ukupnu inflaciju (cene hrane rastu, ali sporije nego prošle godine), i kada se hrana isključi iz ukupne inflacije, bazna inflacija, s obzirom na to da više nema ovu komponentu koja je vuče nadole, naglo poraste.
Prema centralnoj banci cena energenata još uvek nije najbitnija determinanta inflacije, iako priznaje da je međugodišnja stopa rasta cena u kategoriji stanovanja, električne energije, vode, gasa i goriva u prva dva meseca vrlo visoka, 7,7%.
Procena ukupne inflacije i bazne inflacije za prvo tromesečje tekuće godine se još može i nekako braniti, ali kada se pređe na teren procene za celo prvo polugodište, to je vrlo teško učiniti.
Procena ukupne i bazne inflacije u BiH, u %
(mart 2026)
Izvor: Centralna banka BiH: https://cbbh.ba/data/dokumenti/pdf/Brza_procjena_BDP-a_za_IV_kvartal_2025,_I_kvartal_2026_i_inflacije_za_pola_godine_-bos.pdf
Ova procena za ukupnu inflaciju je u martu ista kao i u decembru prošle godine, 3,7%.
Iz čega proizilazi optimizam centralne banke da povećana cena sirove nafte neće dodatno povećati troškove energije, hrane i podstaći rast cena ostalih proizvoda, vrlo je teško reći.
I procena bazne inflacije za prvo polugodište 2026. je ista kao i za prvo tromesečje 2026, 4,2%.
Centralna banka ponovo smatra da kada se cene energije, sa osnovom u rastućoj ceni nafte, isključe iz ukupne inflacije, zajedno sa cenama hrane za koje malo ko očekuje da neće rasti na svetskom nivou (a koje već i rastu), bazna inflacija prevazilazi ukupnu inflaciju.
Elementarna logika kazuje da ukupna inflacija, koja uključuje rastuće cene energenata i očekivano rastuće cene hrane (uz prenos tih viših cena i na ostale delove potrošačke korpe), mora biti veća od inflacije koja ne uključuje ove dve komponente, ali u ovom bosanskom primeru ta logika izgleda da ne vredi.
Procena inflacije za prvo polugodište 2026. implicitno pretpostavlja slab i odložen prenos energetskog šoka, što je izuzetno diskutabilno u uslovima trajnog rasta cena energenata.
Pretpostavljamo da će ova , martovska, procena inflacije za prvo polugodište 2026. već u junu biti radikalno promenjena.
