Rast cena roba i usluga smanjuje životni standard građana i pruža ekonomsko opravdanje za kontrolu cena, koja se sprovodi u okviru šire politike regulacije cena.
U regulaciji cena se uvek polazi ne samo od onoga što je najbitnije za životni standard stanovništva, već i od onoga što je najjednostavnije regulisati.
Početni korak svake politike regulacije je trgovačka delatnost u maloprodaji koja se obično sprovodi kroz određivanje maksimalne cene i ograničavanje maloprodajne marže.
Cena osnovne hrane i osnovne energije (commodities) se formira na robnim berzama u inostranstvu, potpuno nezavisno od procesa na domaćem tržištu, pa se regulisanje cena prehrambenih proizvoda i naftnih derivata čini suprotno ekonomskoj logici.
Zašto regulisati robe čija sa cena direktno (sirovina) ili indirektno (sirovina koja ulazi u sastav finalnog proizvoda) određuje na stranim berzama?
Logika regulatora leži u želji svakog ekonomskog subjekta, pa i trgovca, da proda robu po što višoj ceni, što je u periodima visoke inflacija više verovatna i lakše izvodljiva poslovna strategija.
Regulacijom cena hrane i naftnih derivata profitno se diskriminiše delatnost proizvodnje hrane i maloprodaje naftnih derivata na račun ostalih delatnosti čije cene nisu predmet regulacije, pa samim tim ni prihod.
U regulisanim sektorima stvaraju se manji profiti i akumulacija se seli u one sektore čije cene nisu regulisane.
Pozitivni efekti regulacije cena ovih proizvoda se pronalaze u smanjenju inflacije, smanjenju troškova privrede i stanovništva, te postizanju većeg stepena društvenog i klasnog mira.
Regulacija cena nafte i nafnih derivata u maloprodaji je ponekad više stvar populizma, a tek posle toga, ekonomsko pitanje prvog reda, umesto da bude obratno.
Regulacija cena nafte i nafnih derivata uzima se zdravo za gotovo tj. kao neophodan korak da se onemogući stvaranje preteranih profita u ovoj branši.
Regulatorni odgovor na pitanje za kim zvona zvone je uvek hrana i nafta i derivati nafte.
Pri tome se u nedovoljnoj meri analiziraju osnovni statistički podaci neophodni za donošenje odluke koje cene treba regulisati i da li uopšte treba regulisati cene.
Bosanska maloprodaja nafte i naftnih derivata prati cenu sirove nafte koja se formira na svetskim berzama, a na drugoj strani je cena usluga prevoza u BiH koja to ne mora činiti i koja to ne čini.
Sirova nafta i cena usluga prevoza
(januar 2023 – januar 2024, prosek za 2021. baza)
Izvor: Agencija za statistiku BiH i Svetska banka
Od početka 2023.godine. u poređenju sa cenama iz 2021.godine, promena cena sirove nafte je najvećim delom ispod promena u ceni usluga prevoza.
Međutim, glasno i jasno se ne postavlja pitanje regulacije cena usluga prevoza,već se to čini samo za naftu i naftne derivate.
Takav regulatorni pristup je opravdan, samo ako cena u maloprodaji nafte i naftnih derivata ne prati promene u svetskoj ceni sirove nafte, pa se viši rast cena u maloprodaji prenosi na krajnjeg potrošača.
Ovakav scenario na tržištu energenata nije moguć, jer se radi o tržištu maloprodaje kojim dominira potpuna konkurencija, zbog čega se sva promena cene nafte, pre ili posle, prenosi na krajnjeg potrošača naftnih derivata preko cene usluga prevoza
Zvonce je uvek na firmama koje posluju sa naftnim derivatim, umesto da zvono zvoni za prevozničkim preduzećima?
Usluge prevoza su širok pojam i da bi se precizno odredila delatnost koja generiše ovako visok nivo cena, treba razvrstati usluge prevoza na unutrašnji i međunarodni prevoz, prevoz po vrstama saobraćaja i prevoz po vrsti robe koja se prevozi.
Generalni zaključak je da je regulacija marži u maloprodaji nafte i naftnih derivata u Bosni ekonomski neopravdana u poređenju sa cenama usluga preduzeća koja se bave prevozom, a što ćemo i dodatno dokazati.
Ovaj kratki tekst predstavlja omaž (odavanje počasti) američkom nobelovcu, ribolovcu, bokseru, humanisti, antifašisti i egzistencijalisti Ernestu Hemingveju i njegovom antiratnom romanu “Za kim zvona zvone”(1940).
