Босна и Херцеговина је добила кредит ММФ-а од око 650 милиона КМ (361 милион долара), али је истовремено “изгубила” 308 милиона КМ домаћих депозита.
Улазак једног великог ино инвеститора у бх банкарски сектор је праћен “изласком” мноштва у просјеку малих домаћих депонената и штедиша из биланса босанскохерцеговачких банака (графикон).
Узрок пада трансакционих депозита (-111 милиона КМ) могу бити кашњење и/или неисплата плата/пензија или пад кредитне активности банака (поједине врсте кредита становништву се одобравају/исплаћују директно на трансакциони рачун).
Смањење краткорочних депозита је подношљиво, свега 5,5 милиона КМ и за сада не представља ризик за ликвидност банака.
Међутим, топљење депозита по виђењу становништва (-100 милиона КМ) и дугорочних депозита (-92 милиона КМ) се може повезати са планским повлачењем депозита и штедње.
Депоненти јуришају на банке (енг. bank run), јер не знају тачно у којој банци се “налази” губитак, па повлаче новац за сваки случај, као крајем 2008.г. и током 2009.г.?
Власници депозита и штедње се поношају економски рационално, не желе да се изложе ризику неликвидности или губитка и чекају боља времена за депозитну сарадњу са банкама.
Од њих се не може очекивати да знају да не постоји банка на кугли земаљској која може издржати повлачење свих депозита и штедње, нити је њихов посао да о томе размишљају и воде рачуна.
ММФ може себе заштити од губитка, а бројни депоненти и штедише су малени и нејачки у односу на банке чија се имовина мијери у стотинама милиона и милијардама конвертибилних марака.
Изузетно је битно да повлачење депозита не поприми масовне размјере и не претвори се у банкарску панику.
Банкама предлажем да не одуговлаче са исплатом новчаних улога и/или са раскидањем уговора о штедњи/депозиту и да посебну пажњу посвете девизној ликвидности.
Сваки застој у испуњењу жеље депонента изазива подозрење у ликвидност банке, а страх да банка неће моћи извршити своје обавезе ствара спиралу панике која се преноси попут заразе.
Када депонети виде да су банке ликвидне новац ће поново дошетати у банкe – то су Американци примијетили још током банкарских паника из 19. вијека, а о томе је писао и амерички економиста Џон Кенет Галбрајт.
Широм отворена врата трезора банака су прозор са којег се депонентима и штедишама испоручује поглед у лијепу финансијску будућност.
Али, ни држава/ентитети, као ни банке не би требали бити пасивни.
Треба настојати да се новац који је испао из банкарског система у њега што брже врати, ако не директно преко банака онда индиректно преко финансијског тржишта.
Финансијска рециклажа одбјеглог новца се може извршити кроз куповину емисија јавног дуга ентитета, али под три услова.
Значајно виша каматна стопа од постојеће, значајно краћи рокови отплате од постојећих и враћање главнице кроз кварталне/полугодишње рате (ануитете), а не тек на крају доспијећа обвезнице.
Новац повучен из једне банке ће се у једном тренутку вратити у неку другу банку која га преко међубанкарског тржишта може ставити на располагање неликвидној, али солвентној банци, јер банке далеко квалитетније могу оцијенити ризик улагања у банку од малих депонената/штедиша.
Неповјерење бх становника у бх банкарски систем је очекивано, то се и раније дешавало током криза, а сада се од креатора економске политике очекује да не допусте да повлачење депозита проузрукује значајан пад кредитне активности банака и/или смањење ликвидности/монетизације нашег економског система.
Босанска економска историја показује да смањење депозита може трајати мјесецима, па је стога главно оружје државног интервенционизма поред разумијевања како банкарско тржиште функционише и стрпљење.
Главни негативни ефекат осеке у депозитима је осека у кредитима која се одвија упоредо, а када стане кредит економски систем се почиње кретати уназад.
Наредни мјесеци ће бити врло узбудљиви, па кључне фигуре у министарствима финансија и агенцијама за банкарство, као и директори банака, требају сачувати хладнокрвност и одмјереност у јавним наступима.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
