Главна економска и логичка препорука за развојну економску политику је да земља диверзификује свој извоз.
Диверзификација извоза је врста извозне економске политике у којој се иностранству продају разноврсни производи, а не један производ који представља огромну већину извоза, уз мноштво маргиналних извозних производа.
Промјена структуре извоза захтјева промјену структуре привреде, али то дуго траје, што многе земље у развоју (без живаца и стрпљења за развој) које се ослањају на један главни извозни производ води у кризу јавног дуга, када цијена извозног производа, која се формира на свјетском тржишту, нагло падне.
Криза се појачава ако централна банка те земље не може давати кредите, a у раљама је пандемије која затвара предузећа.
Примјер једне такве земље је Еквадор.
Око 50% његовог извоза је нафта, Централна банка Еквадора не даје кредите, девизни курс је фиксан, а Еквадор нема чак ни своју валуту, већ користи амерички долар (УСД).
Црна Гора функционише у режиму пуне еуризација, а Еквадор у монетарном режиму који се назива пуна доларизација (енг. full dollarization).
Како Централна банка Еквадора не може давати кредите Еквадор не може финансијски помоћи сам себи, већ је принуђен да позајмљује од домаћих и страних инвеститора.
Усљед наглог и великог пада цијене нафте (али и осталих производа које Еквадор извози) једна таква позајмица од 3 милијарде америчких долара се продаје значајно испод номиналне вриједности од једног УСД долара по обвезници (видјети графикон).
Након што је парламент Еквадора предложио мораторијум на отплату ино дуга (23.3.2020.г.) тржишна цијена обвезнице је додатно пала, а стопа приноса или каматна стопа коју инвеститори захтјевају да би купили обвезнице је чак 32%.
И БиХ као и Еквадор има централну банку која не може давати кредите и функционише у режиму фиксног девизног курса.
И БиХ је слично као и Еквадор предложила или предлаже мораторијум на ино обавезе, а обе земље су на крају 2019.г. имале јавни дуг испод 50% БДП-а.
БиХ за разлику од Еквадора има своју валути, вриједност ино дуга на који је предложен мораторијум је значајно мањи, а и бх извоз је много диверзификованији.
Разлика је и у томе што купци обвезница бх ентитета нису претежно страна, већ претежно или близу 100% домаћа правна лица, а постоје чак и назнаке да су емисију Републике Српске која је на листингу Бечке берзе откупили домаћи инвеститори.
Од краја јануара до краја априла губици на обвезнице Еквадора су око 66% и сносе их претежно страни инвеститори.
Све евентуалне губитке по обвезницама бх ентитета ће сносити претежно бх банке, јер су оне највећи кредитори ентитета.
Примјер Еквадора је екстреман примјер.
Ако се губици из ентитетских буџета тј. неликвидност буџета пресели у билансе појединих бх банака економска струка ће поред кризе јавног дуга дијагностицирати и (дјелимичну) банкарску кризу.
Ентитетска министарства финансија и агенције за банкарство и државно министарство финансија су надлежни и одговорни да спријече трансформацију кризе јавног дуга у којој се БиХ тренутно налази у банкарску кризу, у којој се БиХ тренутно не налази.
Мој приједлог је да први корак ка остварењу тога циља буде редовно измиривање уговорених обавеза према ино кредиторима и то по сваку цијену.
Посљедња информација која је стигла на свјетско финансијско тржиште, а тиче се Еквадора, је да под упитником није “само” 3 млрд. УСД спољног дуга већ 17 млрд. УСД дуга, а да је каматна стопа на поједине обвезнице достигла 90% (Реутерс, 15.4.2020.г.).
Латиноамерички мораторијум је економска лекција која се не смије игнорисати, иако су његов садржај и повод далеко од тренутних перформанси бх економског системa и мада је бх извоз диверзификован, а постоје и друге разлике у структури и елементима економског система, нашег и њиховог.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
