Jedan bosanski entitet je dobio dozvolu da od početaka avgusta poveća cenu električne energije za 10%, a u drugom entitetu predstavnici Elektroprivrede Republike Srpske traže rast cena od 20%.
Formiranju početnog vrednosnog stava o tome da li postoje ekonomski razlozi za rast cena električne energije bi trebala prethoditi neka, barem prosta, ekonomska analiza koju izlažemo u nastavku teksta.
Evropska agencija za prikupljanje ekonomskih statistika, Eurostat, na polugodišnjem nivou daje informacije o ceni jednog kilovat-časa električne energije po evropskim zemljama.
Ova informacija se odnose na potrošnju električne energije od strane domaćinstava za različite intervale potrošnje, od kojih se jedan odnosi na prosečnu potrošnju u intervalu od 2.500 KWh do 5.000 KWh.
Cene većine roba i usluga, a među njima i električne energije, počele su rapidno rasti od druge polovine 2020.godine kada je postalo očigledno da su ekonomska ograničenja koja je nametnuo kovid privremenog karaktera i da je u ekonomskom sistemu previše jeftinog novca.
Ekscesivan rast cena svih energenata, odmah po izbijanju rata u Ukrajini, dao je najjači impuls rastu cena električne energije, koji u velikoj većini evropskih zemalja nije bio prolaznog karaktera.
Sukob je počeo u februaru 2022.g., a za godinu ipo dana, od polovine 2021. do kraja 2022. prosečna cena električne energije u zemljama Evropske unije porasla je za 58%.
Za četiri godine cena jednoga kilovat-časa u EU viša je za 72% (videti grafikon), a u zemljama EU u kojima je euro zakonsko sredstvo plaćanja rast ovih cena je bio još veći, 77%.
Rast cena kilovat-časa eletrične energije po evropskim zemljama u periodu od polovine 2020. do polovine 2024.godine
Izvor: https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/nrg_pc_204/default/table?lang=en
U većini velikih evropskih zemalja rast cena električne energije je ili iznadprosečan, ili vrlo blizu proseka, a ovim zemljama su se pridružile i bivše sovjetske baltičke republike.
Ispodprosečan rast cena imaju pretežno male zemlje, kao i neke velike ekonomije (Poljska, Belgija), u kojima je stanovništvo kroz regulaciju cena električne energije bilo zaštićeno od velikih cenovnih udara.
Među tim zemljama se nalazi i Bosna, koja je ubedljivo na začelju, sa “rastom” cena električne energije od 0,4%, dok je istovremno cenovni rast u Srbiji bio skoro 40% (100 puta veći).
Više nego očigledno je da je Bosna kroz fiksiranje cena električne energije domaćinstvima, na ovome izuzetno bitnome delu tržišta električne energije, bila vođena motivom da po svaku cenu zaštiti životni standard domaćinstava, kao i da teret te društvene zaštite, u obliku ekonomskih gubitka, prenese u bilanse elektroenergetskog sistema.
Prema ovim podacima, a na osnovu upoređivanja sa ostalim zemljama, rast cena električne energije u Bosni je potpuno ekonomski opravdan, ali mora se naglasiti da je ovakav vrednosni sud formiran samo na osnovu promene cena električne energije na jednom malom delu tržišta električne energije (domaćinstva koja troše između 2.500 KWh i 5.000 KWh).
U sledećem tekstu, na apsolutno istu temu, videćemo kakvu poruku bosanskoj ekonomskoj politici i tržištu električne energije šalje statistika cena koju izračunava i publikuje Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine.
