Босанскохерцеговачки банкарски сектор значајно више потражује од страних правних лица него што им дугује – то је доказано.
Нето страна актива бх банкарског сектора (разлика између стране активе банака и стране пасиве банака) је 1,45 млрд. КМ (април 2020.г.).
Наш банкарски сектор први пут у историји постаје нето повјерилац у пословним односима са иностранством у јулу 2016.г.
Од 1997.г. тј. од када постоји бх монетарна статистика, нето страна актива је позитивна први пут у јулу 2016.г.
Шта се то тако битно десило током мјесеца термидора прије четири године, а да је утицало да наше банке почну мијењати своју пословну политику према страним правним лицима?
У јулу 2016.г. Централна банка БиХ (ЦББХ) своју накнаду на средства изнад обавезне резерве са 0% спушта на -0,2% (жути круг на графикону).
У том моменту разлика (црвена линија на графикону) између каматне стопе коју Европска централна банка (ЕЦБ) обрачунава на вишак изнад обавезне резерве (-0,4%) и накнаде ЦББХ (која није ништа друго до квази каматна стопа ЦББХ) се са 0,4 п.п. ( 0%-(-0,4%) ) смањује на 0,2 п.п. (-0,2%-(-0,4%)).
Камату коју ЕЦБ зарачунава на дио депозита које банке из зоне евра држе код ње, је приближно једнака каматној стопи коју те исте банке обрачунавају бх банкама на депозите у еврима које наше банке држе код њих.
Утицај разлике у каматним стопама на потраживања и обавезе бх банака према страним правним лицима
Извор: ЕЦБ и www.cbbh.ba (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba). Напомена: -0,2%, -0,4% и -0,5% представљају накнаду, тј. де факто каматну стопу, ЦББХ на средства изнад обавезне резерве.
Док ЦББХ није увела негативну накнаду бх банкама се исплатило да држе новац код ЦББХ, јер њој ништа нису плаћали (накнада 0%), а ино банкама су плаћали 0,4% (на годишњем нивоу).
Увођењем негативне накнаде разлика између домаће (ЦББХ) и стране (ЕЦБ и банке у зони евра) каматне стопе на депозите банака се смањила на 0,2 п.п. (претходно је била 0,4 п.п.) и дио бх банака је био у дилеми да ли да дио имовине пресели у иностранство.
Дилема је разрјешена тако што су бх банке у просјеку почеле све већи износ новчаних средстава држати на рачунима код ино банака или позајмљивати новац правним лицима из зоне евра.
Као посљедица смањења разлике у домаћој и ино каматној стопи страна актива банака (девизна потраживања наших банака) је расла много брже од стране пасиве (обавезе наших банака према ино повјериоцима), а то је водило ка расту нето активе (плава линија на графикону).
Разлика између домаће и стране каматне стопе се топи током 2019.г., смањењем накнаде ЦББХ на -0,4% (мај 2019.г.), а од септембра 2019.г. и ЦББХ као и ино банке у зони евра наплаћујe бх банкама 0,5% на депозите (тј. на дио депозита).
Смањење, а затим и нестанак “мале” разлика у де факто каматној стопи ЦББХ и каматној стопи ЕЦБ довело је до велике промјене у пословној политици наших банака и до великог скока у нето страној активи.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
