Na jačanje evra u odnosu na dolar, koje se odvijalo skoro tokom cele 2025. godine, deluje više faktora, a jedan od glavnih su promene monetarnog odnosa snaga između SAD i evrozone, a ne bolji ekonomski performansi evropske ekonomije.
Pod odnosom monetarnih snaga podrazumevaju se razlike u monetarnoj politici između Federal Reserve i European Central Bank. FED je započeo ciklus smanjenja kamatnih stopa usled usporavanja inflacije i ekonomskog rasta i taj će proces biti ubrzan u 2026. godini, dok ECB zadržava znatno oprezniji pristup.
U 2026. godini se očekuje najmanje jedno rezanje američkih kamatnih stopa, najverovatnija je varijanta sa dva rezanja (verovatnoća 32%), a najveći optimisti, u negativnom scenariju događaja, priželjkuju četiri reza (verovatnoća 12%).
Na drugoj, evropskoj strani, preovladava mišljenje da je ECB u ovom poslednjem ciklusu kamatnih stopa završila sa smanjenjem i da novih rezova neće biti – verovatnoća da u celoj 2026. godini ECB neće menjati kamatne stope trenutno iznosi 60%.
Takva politika dovodi do smanjenja kamatne razlike u korist evra, što direktno utiče na devizno tržište. Na deviznim tržištima kapital se ne kreće prema apsolutno najvišim kamatnim stopama, već prema relativnoj promeni kamatnih stopa. Kada kamatne stope na američkom finansijskom tržištu padaju brže nego na evropskom, dolar gubi kamatnu prednost koju je imao u odnosu na evro.
Dodatni pritisak na dolar dolazi od pada realnih prinosa na finansijskom tržištu SAD, jer smanjenje kamatnih stopa i viša inflacija daju realno manji povrat na investicionu aktivu.
Fiskalni rizici povezani sa rastućim američkim deficitom i visokim javnim dugom pritiskaju dolar direktno, a indirektno to čine niska i stabilna inflacija u evrozoni, poboljšanje njenog trgovinskog bilansa i smanjenje višegodišnje visoke izloženosti prema dolaru na globalnom nivou.
Prema prognozama za 2026. godinu, trend rasta evra će se nastaviti, sa gornjom, pesimističnom (po dolar) granicom od 1,22 dolara za jedan evro, ali postoje i uslovi u kojima se ovaj trend menja u korist dolara.
Bolji podaci o američkoj ekonomiji menjaju percepciju američkog dolara. Ako inflacija bude manja od očekivane, a rast zapošljavanja u SAD veći od očekivanog, FED može stati sa rezovima, što bi ojačalo dolar i ograničilo rast EUR/USD.
Evropa je, u mnogo većoj meri nego SAD, u senci geopolitičkih rizika. Teritorijalno, rat u Ukrajini je evropski, strateški je američki, ali kontinentalna veza EU, Ukrajine i Rusije uvek preti materijalizacijom ovih rizika, sa štetom po evropsku, ne američku ekonomiju.
Rast neizvesnosti u evrozoni, kroz rast fiskalnih problema pojedinih članica EU, energetske krize, političke napetosti i eskalaciju rata u Ukrajini, uvek ima sasvim dovoljno snage da oslabi evro u odnosu na dolar.
Neočekivani globalni šokovi su uvek išli u korist dolaru zbog njegovog opažanja kao sigurne luke u periodima velikih ekonomsko-finansijskih poremećaja.
Izvor: Investing.com (Obrad Bife.ba). Podsetnik: VIX indeks meri strah na finansijskim tržištima. DXY je indeks američkog dolara.
Materijalizacija globalnih rizika, duboka recesija, depresija, kriza javnog duga i bankarska kriza ponovo naglašavaju ulogu dolara kao sigurne luke.
Finansijske turbulencije i globalni rizik „risk-off“ (npr. nova recesija ili veliki bankarski problemi) obično jačaju dolar kao „sigurnu luku“ i povećavaju njegovu vrednost.
Risk-off je ekstremno stanje na finansijskim tržištima u kojem investitori smanjuju kupovinu i držanje rizične imovine i prebacuju novac u sigurnije oblike ulaganja, jer očekuju povećanu neizvesnost, gubitke ili krizu.
Risk-off, ili u bukvalnom prevodu „isključivanje rizika“, može se sažeti u poruci: „Ne želimo rizik – tražimo sigurnost.“
Risk-off je u praksi demonstriran u poslednjih 20 godina najmanje tri puta (globalna finansijska kriza, pandemija koronavirusa , inflacioni šok), kada je strah preplavio tržišta, a investitori povećali tražnju za sigurnim lukama, u koje spada i imovina nominovana u dolarima.
U risk-off epizodama investitori prodaju rizične oblike aktive poput visoko rizičnih obveznica (high-yield), valuta zemalja u razvoju, akcija (posebno onih koje su izrazito ciklične i tehnoloških akcija), a sa razvojem tržišta kriptovaluta i one su, zbog velikih fluktuacija cena, ušle u ovaj krug aktive.
Risk-off poslovni obrazac ne podrazumeva samo deinvestiranje, već i investiranje u američke državne obveznice, dolar, zlato, japanski jen i švajcarski franak.
Risk-off se uvek sastoji od povlačenja kapitala iz zemalja u razvoju, a u odnosima između SAD i Evrope to uvek podrazumeva povlačenje kapitala iz Evrope.
Jačanje dolara i slabljenje evra, ili „dolar gore – evro dole“, najjednostavnija je i najjasnija definicija risk-off prakse.
