U privredama zemalja u razvoju veličina deviznih rezervi (uključuju i monetarno zlato) jedan je od vrlo bitnih ekonomskih pokazatelja, pošto valute ovih zemalja uglavnom nisu konvertibilne (zamenljive) za čvrste valute razvijenih zemalja, ili su zamenljive uz izuzetno veliku naknadu – proviziju (što obesmišljava koncept konvertibilnosti valute).
Devizne rezerve imaju više funkcija, među kojima se ističe obezbeđenje likvidnosti zemlje u odnosima sa inostranstvom – ovo posebno važi za zemlje čije valute nisu zamenljive za valute drugih zemalja na međunarodnom finansijskom tržištu, ili su ograničeno zamenljive.
U tu grupu zemalja spadaju Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Devizne rezerve su garant devizne likvidnosti – one omogućavaju zemlji da plaća obaveze izražene u stranoj valuti, bilo da se radi o uvozu robe, vraćanju glavnice ili kamate inostranog duga, ulaganju u inostranstvo, isplati inostranih doznaka i penzija, ili o drugim transakcijama u inostranstvu.
One predstavljaju zaštitu, svojevrsnu „bezbednosnu mrežu“, ako dođe do pada priliva stranog kapitala, izvoza ili priliva sredstava po osnovu zaduživanja u inostranstvu – tri glavna izvora deviza za zemlje u razvoju.
Devizne rezerve, apsolutno posmatrano, bez stavljanja u odnos sa nekim makroekonomskim agregatom, nedovoljno su informativan pokazatelj devizne likvidnosti i kao takve neprikladne za poređenje među zemljama.
Stavljanjem u odnos sa spoljnim dugom one daju informaciju o kapacitetu zemlje da izvršava različite vrste preuzetih deviznih obaveza. Od 2015. godine u Bosni i Srbiji devizna likvidnost raste, a u Makedoniji ne.
Devizne rezerve u % od ukupnog spoljnog duga
Izvor: WB.
Veće rezerve su obično povezane sa većim poverenjem investitora – one pokazuju da je zemlja otporna na šokove i krize i ulivaju sigurnost ulagačima u pogledu povrata kapitala ili dobiti u zemlju ulagača. Veličina deviznih rezervi, posebno ako su one formirane izvozom, pozitivno utiče na kreditni rejting – više se veruje zemljama čije devizne rezerve rastu, a još više ako njihov rast nije posledica rasta spoljnog duga.
Rast deviznih rezervi smanjuje verovatnoću neizmirivanja svih vrsta deviznih obaveza, pre svega državnog duga, i zbog toga se zemlje sa niskim deviznim rezervama neminovno suočavaju sa visokom kamatnom stopom na deo javnog duga koji finansira privatni sektor.
U nekim monetarnim režimima, naročito u zemljama sa fiksnim deviznim kursom, devizne rezerve su pokriće i podloga za emitovanu domaću valutu.
To je karakteristika Bosne i Hercegovine, a delimično i monetarnog sistema Srbije i Makedonije – bosanska centralna banka može emitovati onoliko domaćeg novca koliko ima deviznih rezervi, ni manje ni više.
Na taj način se ograničava prekomerno štampanje novca i sprečava inflacija kao posledica neumerenog štampanja novca.
Centralne banke u Srbiji i Makedoniji nemaju ograničenja ove vrste, ali s obzirom na to da im je cilj održavanje niske inflacije, što je nemoguće bez stabilne valute, štampanju novca bez pokrića u devizama pribegavaju samo u vanrednim situacijama.
U kriznim periodima – tokom prirodnih katastrofa, u uslovima naglog rasta cena energenata i uvoza, ili tokom bankarskih panika – devizne rezerve se koriste za finansiranje nepredviđenih, ali neophodnih troškova, delujući kao amortizer negativnih događaja na deviznu likvidnost ekonomije.
Zemlje koje imaju fiksni devizni kurs, ili koje funkcionišu u režimu promenljivog deviznog kursa, ali brane neki tačno određeni devizni kurs, pomoću deviznih rezervi brane stabilnost deviznog kursa.
Centralne banke u ovakvim ekonomskim režimima upotrebljavaju devizne rezerve kroz intervencije na deviznom tržištu, čime sprečavaju nagle promene kursa domaće valute – njeno jačanje ili slabljenje.
Kada domaća valuta slabi, centralna banka prodaje devize i otkupljuje domaću valutu, sprečavajući slabljenje valute. Ako želi da osujeti jačanje domaće valute (jer jaka domaća valuta poskupljuje izvoz, a pojeftinjuje uvoz), centralna banka kupuje devize i prodaje domaću valutu, čime obara njenu vrednost.
Poslednja, ali ne i najmanje bitna funkcija deviznih rezervi centralne banke jeste stvaranje prihoda njihovim ulaganjem u inostranstvu. Većina centralnih banaka bira konzervativnu investicionu strategiju – ulaže u državne hartije od vrednosti sa najvišim kreditnim rejtingom ili oročava sredstva kod stranih banaka, dok postoje i banke sa rizičnijom strategijom ulaganja deviznih rezervi.
