Banke u Srbiji imaju izuzetno mnogo razloga da budu izuzetno zadovoljne, a njihov kontrolor Narodna banka Srbije (NBS), poučena ranijim iskustvima, ponos na ostvarene rezultate banaka bi trebalo da kombinuje sa velikom dozom opreza.
Koji god podatak o kvalitetu imovine i profitabilnosti banaka iz septembra 2025. uzeli (to su poslednji objavljeni podaci) i uporedili ga sa krajem 2008. (to su najstariji javnodostupni podaci) neminovan zaključak je da bankarski sektor Srbije puca od zdravlja.
Postoje krediti koji se uredno, o roku, i u punom ugovorenom iznosu – glavnici, ili rati, vraćaju, banke sa takvim, disciplinovanim dužnicima, sa dobrim obrtom i jakim bilansima, najviše vole poslovati, ali ne mogu izbeći ni drugu vrstu klijentele koja neredovno izmiruje obaveze, ili kredite ne može, ili ne želi, vraćati.
Kao što postoje problematični ljudi, postoje i problematični krediti, i oni su neizbežni i očekivani, i zato potpuno normalan deo poslovne aktivnosti banaka.
Ti problematični, ili neperformansni krediti (non-performing loans – NPL) se stavljaju u odnos sa ukupnim kreditima koje je banka dala, na osnovu čega se dobije stopa loših kredita, ili, ako želimo ostati dosledni u analogiji sa tačno određenom vrstom ljudskog ponašanja, stopa delikventnih kredita.
Postoje određeni, objektivni kriterijumi, na osnovu kojih se vrši razvrstavanje kredita, i kada se gledaju bilansi banaka prvo za čime se traga je stopa delinkvencije kredita.
Trenutno u Srbiji je samo 2,2% kredita delikventno, 2 kredita od 100 se neredovno vraćaju, ili se uopšte ne vraćaju i to je, ako se pogleda unazad (videti grafikon), vrlo impresivan rezultat.
S kim se god delikventni krediti poredili, ili šta se god sa njima poredilo, finalni zaključak ostaje isti, bilansi banaka u Srbiji pucaju od zdravlja.
Odraz u ogledalu tako malog broja delinkvenata je poslovni rezultat banaka.
On je bio najlošiji kada su delinkventi bili visoki, iznad 20% – u periodu 2013–2015. loša aktiva je kvarila poslovanje banaka i povrat na aktivu (neto dobit/aktiva) je težio nuli, a bio je i ispod nule.
Problematični krediti i prinos na aktivu
(Srbija, 2008–2025)
Izvor: NBS (Obrada Bife.ba)
Između delinkvenata i profita banaka postoji logična međuzavisnost, banke profitiraju od dobre aktive, jaka delinkvencija ruši bilans uspeha banke.
Delinkventi u bilansima banaka se od 2016, iz godine u godinu, smanjuju, koliko je problematičnih kredita isknjiženo iz bilansa i prebačeno u tzv. vanbilans (ispod crte), sa tim podatkom ne raspolažemo, ali postoji jedna serija podataka koju želimo da izdvojimo, a koja, uparena sa lošim kreditima, zahteva od Narodne banke Srbije, koja kontroliše i reguliše poslovanje banaka, veliki oprez, a možda i određeni stepen zabrinutosti.
Delinkventi su pali sa 20% na 2%, banke su apsorbovale loše kredite, kapital (regulatorni kapital/rizična aktiva) je vrlo visok, ali on ne raste, iako se najrizičniji deo aktive, delinkventni krediti, već 10 godina smanjuje.
Svaki pad delinkventnih kredita lišava banke velikih briga o održavanju propisanog iznosa kapitala i zato su banke taj oslobođeni potencijal usmerile u veliki rast kredita.
Rizik se iz problematičnih kredita preselio u nove kredite – to se vidi iz toga što loši krediti opadaju, a vrednost regulatornog kapitala (u odnosu na rizičnu aktivu) nikako da poraste.
Ovo je trenutak kada se NBS treba zamisliti, jer bankarski sistem je trenutno vrlo stabilan, ali regulator – NBS ulazi u fazu kada mora razmišljati unapred (ex ante), a ne unazad (ex post).
Prošlost nikada nije replika budućnosti, ekstremno nizak nivo problematičnih kredita poručuje da će sistem iz faze sjajnog zdravlja ubrzo preći u bolesno stanje, jer će nova faza u kreditnom ciklusu, njegov pad, uneti u bankarski sistem nove rizike.
Bankarski sistem je zdraviji nego ikada, ali upravo prolazi kroz period kada se stvaraju novi ciklični rizici. Kapital u bankama Srbije je skoro 20 godina vrlo stabilna kategorija, ali ne raste brže od rizične aktive, iako je njen najrizičniji deo, krediti – delinkventi, ekstremno opao.
Na vrhuncu krize (2015) regulatorni kapital je bio isti koliki je danas (septembar 2025) kada krize nema – čim nastupi nova kriza rizičnost kredita će naglo porasti, a regulatorni kapital u odnosu na rizičnu aktivu isto tako brzo pasti.
Problematični krediti i regulatorni kapital
(Srbija, 2008–2025)
Izvor: NBS (Obrada Bife.ba)
Kada se potroši kapital (svoj novac), banke počinju trošiti depozite i štedne uloge (tuđi novac) – to se dogodilo u Sloveniji 2013. godine.
Najniži loši krediti se, kao po pravilu, pojavljuju neposredno pre nove krize koja uvek vodi akumulaciji novih rizika i kvarenju imovine banaka.
NBS se ne sme opuštati – posle Sunca dolazi kiša.
