Svet finansija je za sistemski bitnu banku smislio nadimak too big to fail (suviše velika da bi propala). U realnom sektoru nijedna firma se ne označava na ovaj način, ali takva preduzeća u okviru nacionalnih privreda postoje — jedno od njih je Naftna industrija Srbije (NIS), koja predstavlja jedan od najvećih vertikalno integrisanih konglomerata u jugoistočnoj Evropi.
Od početka ove godine, kada su SAD uvele novi paket sankcija ruskom energetskom sektoru i kada je, zbog većinskog udela u kapitalu NIS-a koji drže ruske firme, i sam NIS obuhvaćen ovim sankcijama, stvarno uvođenje sankcija Srbiji stalno je odlagano. Juče, 9. oktobra, službeno je potvrđeno da je NIS ušao u režim sankcija, nakon višemesečnog pregovaranja i odlaganja mera.
NIS, kao skup preduzeća od kojih su tri najvažnija — Rafinerija nafte Pančevo, HIP Petrohemija i Termoelektrana i toplana Pančevo — predstavlja za ekonomiju Srbije toliko velik i bitan poslovni sistem da se sankcije njemu, bez ikakvog preuveličavanja, mogu slobodno i precizno protumačiti kao sankcije državi Srbiji.
Ovo je konglomerat u kojem je koncentracija kritičnog energetskog proizvoda dostigla nivo koji određuje sveukupni makroekonomski karakter srpske privrede.
Posle stupanja na snagu sankcija, NIS poriče bilo kakve smetnje u poslovanju, verovatno zbog višemesečnog očekivanja sankcija i priprema za njihovo delovanje – bilo je dovoljno vremena (deset meseci) da sa rad kompanije prilagodi ovome najgorem scenariu.
Jadranski naftovod (JANAF) je najpre saopštio da ima dozvolu za transport nafte Rafineriji Pančevo do 15. oktobra, čime se odlaže puno dejstvo sankcija na kompaniju koja je prošle godine zauzimala 81% tržišta nafte i naftnih derivata Srbije.
Međutim, juče je iz JANAF-a saopšteno i da se saradnja sa Srbijom obustavlja.
NIS je gigantski konglomerat koji je, u srpskim razmerama, apsolutno dominantan po svim osnovama.
Obračunati javni prihodi i dividende koje se odnose na NIS prošle godine činili su 18,8% javnih prihoda Srbije, u 2024. godini ukupne obaveze NIS-a prema državnom budžetu po osnovu obračunatih javnih prihoda i dividende iznosile su 2,4 milijarde evra.
Posmatrano na nekonsolidovanoj osnovi ukupan kapital bio je 3,45 milijardi evra, koliko je iznosio približno i ukupan prihod, dok je ukupna aktiva dostigla 4,8 milijardi evra.
Ovi podaci, kada se stave u odnos sa BDP-om Srbije, kao i podaci o tržišnom udelu, pokazuju veliku zavisnost srpskog ekonomskog sistema od poslovanja NIS-a.
Pokazatelji poslovanja NIS-a stavljeni u odnos sa bruto domaćim proizvodom Srbije u 2024.godini
Izvor: NIS (Obrada Bife.ba). Podsetnik: Nekonsolidovani finansijski izveštaji.
Sankcije NIS-u, ukoliko JANAF zaista prestane da isporučuje naftu u Pančevo, zahtevaće diverzifikaciju uvoza sirove nafte — uvoza koji čini 75% potreba rafinerije Pančevo za sirovom naftom, pri čemu se većina uvezene nafte transportovala upravo preko JANAF-a.
Sankcije imaju negativan uticaj i na izvoz NIS-a, a zbog njegove veličine odražavaju se i na sveukupni izvoz Srbije. To se najbolje vidi na primeru Bosne i Hercegovine, u kojoj NIS drži petinu ukupnog prometa naftom i naftnim derivatima i 11% maloprodajnog dela ovog tržišta.
Iz pada zaliha NIS-a (naftnih derivata) deo tržišta izvukao je zaključak da je prodaja NIS-a, promena njegove vlasničke strukture i izlazak ruskih investitora iz konglomerata verovatna posledica delovanja američkih sankcija — strateška optimizacija dela zaliha i smanjenje gotovine kao model pripreme za prodaju?
Još je izvesnije da državni organi ne bi smeli, i neće, dopustiti da Rafinerija Pančevo ostane bez uvozne sirove nafte.
NIS je suviše premrežio srpsku ekonomiju — suviše je velik i bitan da bi pitanje njegove vlasničke strukture postalo razlog pada proizvodnje i povlačenja sa velikog dela domaćeg i stranog tržišta.
