Циљ економије је обезбјеђење услова за живот људи, односно подмирење материјалних потреба. Дакле, у центру економије су (или би требали бити) људи и њихово благостање, мада су кроз историју различити привредни системи различито рјешавали питање производње добара, расподјеле између различитих друштвених група и потрошње.
За нормално функционисање сваке привреде потребна је обнова становништва и равнотежа између радно способног становништва и издржаваних лица (дјеце и старих). Смањење становништва доводи до смањења радно способног и активног становништва, што за посљедицу има смањење производње, тиме и смањење осталих макроекономских варијабли: потрошње, штедње и инвестиција. Повећана неравнотежа између пензионисане и економски активне популације врши притисак на буџетску потрошњу.
Република Српска се готово двије деценије суочава са озбиљним демографским проблемима у виду значајног смањења броја становника, узрокованог сталним смањењем броја рођених, као и исељавањем.
Природни прираштај у Републици Српској је негативан од 2002. године када је износио -644 становника, да би се све више погоршавао и достигао најнижи ниво у 2015. години, када је износио -5702 становника.
Број живорођене дјеце у Републици Српској је 1996. године износио 11939, да би полако растао и достигао свој максимум 1999. године када је рођено скоро 14000 дјеце. Од тада почиње смањење броја рођене дјеце годишње, да би од 2011. године број живорођених пао испод 10000 дјеце годишње. Најмањи број рођених у периоду од 1996-2018. године забиљежен је 2014. и 2017. године када је износио 9335, односно 9339 беба или за 33% мање него 1999. године. У 2018. години дошло је до благог повећања на 9568 рођених.
У 17-годишњем периоду од 2002. до 2018. године Република Српска је само негативним природним прираштајем изгубила 63.814 становника, што представља 5,6% од процијењеног броја становника 2018. године.
Републички завод за статистику Републике Српске и Агенција за статистику БиХ не прате спољне него само унутрашње миграције, тако да није могуће доћи до статистичких података о броју исељених из Републике Српске у друге земље. Међутим, овај број је алармантан, што је видљиво из резултата Пописа становништва из 2013. године. Наиме, Завод за статистику Републике Српске је у периоду од 2009. до 2015. године оперисао процијењеним бројем од око 1,42-1,43 милиона становника. Тако су нпр. процјене за 2013. годину износиле 1.425.549 становника. Међутим, резултати Пописа становништва у БиХ спроведеног у октобру 2013. године су показали да је у Републици Српској у 2013. години било 1.171.179 становника (подаци Завода за статистику Републике Српске), тј. за 254.370 или за чак 18% мање становника од процјене!?
Демографи већ дуго упозоравају на дубину и озбиљност проблема. Стратегија за развој породице у Републици Српској за период од 2009. до 2014. године, коју је усвојила Влада Републике Српске, препознала је основне проблеме, као што су: вишегодишња негативна стопа природног прираштаја у Републици Српској, недостатак 30% дјеце за замјену генерација, интензивни пад стопе фертилитета који је испод 1,5 дјетета по жени, смањење броја становника у сеоским подручјима и др. те дефинисала стратешке и оперативне циљеве и предложила програме и мјере, међу којима и мјере пронаталитетне популационе политике којима би се посебно стимулисало рађање трећег дјетета материјалним давањима.
Већина мјера је остала неспроведена. Такође, оно што је потпуно несхватљиво је да, иако демографске студије указују да је основна мјера за подстицај рађања материјално давање у виду дјечијег додатка, у периоду од 2010. до 2018. године број дјеце која користе дјечији додатак у Републици Српској је у сталном опадању, са 42480 дјеце 2010. године на 27 222 дјеце 2018. године (Статистички годишњак Републике Српске 2019, табела 30.8.).
Охрабрујућа и значајна мјера је увођење материнског додатка за незапослене породиље од јануара 2018. године, у износу минималне плате у трајању од 12 мјесеци, а за близанце, треће и свако наредно дијете 18 мјесеци, што је у 2018. години износило 405 КМ мјесечно. Та мјера је очигледно имала ефекат већ у првој години примјене тј. у 2018. години када је рођено 229 дјеце више него у претходној години, што је повећање од 2,5%. У посљедњих 6 година, тј. од 2013. године, ово је највећи број рођене дјеце, што је свакако добар знак.
Центар за демографска истраживања из Бање Луке је у септембру 2019. године представио представницима власти Републике Српске резултате научно-истраживачке студије “Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера” коју су припремили реномирани демографи и стручњаци из области социјалне заштите. У студији су предложене конкретне мјере које би подстакле рађање већег броја дјеце, од којих су најважније: дјечији додатак као директна финасијска подршка породици, матерински додатак за незапослене мајке, умањење пореза у зависности од броја рођене дјеце, као и низ других мјера.
Вјерујемо да су представници власти овог пута свјесни драматичности ситуације те да постоји политичка воља за што хитније спровођење предложених мјера подстицаја рађања.
Охрабрују мјере уведене 2018. године (матерински додатак за незапослене мајке), као и изјава предсједнице Републике Српске из септембра 2019. године: „Институције Републике Српске, заједно са стручним тимом и широм јавности, бавиће се питањима популационе политике организовано, а не на неки изоловани начин, јер је то питање од општег друштвеног карактера за чије рјешавање је потребан јединствени фронт свих институција…“
У супротном, игнорисање демографских проблема може довести до националне трагедије.
Апелу демографа придружују се и економисти!
Има ли Република Српска новца за подстицај рађању?
За приоритете увијек има средстава!
Јадранка Петровић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
