| Bosna i Hercegovina | Iz raznog ugla | Bankarstvo | Intelidžens | Finansije | Ekonomija | Bife | Blog | Bijela hronika |
Као што човјек не зна колико је јак/слаб, прије него што се не одмјери са неким такмацем, исто тако и економски систем себе упознаје када се пореди са конкуренцијом међународном. Једна од релативних мјера снаге економског система је његов положај у међународној подијели рада тј. у трговини спољној.
Litijum (grč. lithos — kamen), oznaka Li, je alkalni metal koji je najlakši od svih poznatih metala i ima najmanju gustinu među svim čvrstim elementima (u standardnim uslovima). Litijum ima redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata. Atomska težina litijuma je 6,94. Specifična težina ovog metala je 0,534 (pri 20 stepeni celzijusa).
На финансијском тржишту постоји мноштво разнородних каматних стопа. Толико их је, да се чак и ми економисти кроз њих пробијамо врло тешко, као кроз прашуму. Међутим, само једна каматна стопа је главна мјера општег нивоа каматних стопа у једном економском систему. То је каматна стопа или стопа приноса на десетогодишње обвезнице јавног дуга.
И трговина нафтом производи огромне профите, јер власт тако жели.
Машинство је прво производња, па тек онда трговина робама, трговина нафтом у БиХ је услужно-трговачка дјелатност.
Ако се о некој појави много говори, та појава или је учестала или, пародоксално, уопште не постоји. О системском, од државе вођеном процесу поновне индустријализације, се изузетно много говори, али системски и државни потхват реиндустријализације Босне и Херцеговине, од 1995.г. не постоји.
У економији постоје слободна и економска добра. Слободна добра су неограничена. Примјер слободног добра је ваздух. Економска добра су ограничена. Примјер економског добра је кредит. Намјена ваздуха је позната, он омогућава живот свим бићима на планети.
Током развоја људског друштва развили су се разни модели заштите имовине, јер је имовински интерес, са аспекта материје (не и духа), најважнији човјеков интерес.
Оно што важи за човјека, важи и скуп људи, тј. за друштвену групу. И организација је друштвена група, а држава представља организацију владајуће класе.
Законска затезна каматна стопа (з.з.к.с.) у Федерацији Босне и Херцеговине је, или ће бити, 10%, у Републици Српској она је приближно 11% (0,03% дневно x 365 дана = 10,95%), а у Србији з.з.к.с. на потраживања српских предузећа (предузећа са сједиштем у Србији) у конвертибилним маркама је 8% (видјети графикон). Разлика од 2 процентна поена (10%-8%), односно три процентна поена (11%-8%) је огромна и заслужује економско и рационално објашњење?
Устав Републике Српске може постати један од главних „инструмената“ економске политике и економских реформи у Српској, али и у цијелој Босни и Херцеговини, уколико творац закона то жели.
Појам „флексибилно тржиште рада“ је појам из економске струке. Истовремено то је и еуфемизам. У граматици еуфемизам представља стилску фигуру којом се неки израз замјењује са неким другим изразом, са различитим циљевима – бонтона ради, да се не повриједи нека друга страна, а понекад и да се прикрије права суштина ствари.
