Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у.
Не постоји нити једна друга земља која је спојила ова два система уређења друштвено-економских односа, али постоје земље унутар којих упркос јединственој фискалној и монетарној политицу дјелују два различита економска модела или шире посматрано два различита економска система.
Једна од таквих земаља је можда дјелимично и Босна и Херцеговина (видјети графикон) иако њени ентитети дијеле исту монетарну политику и исту пореску политику у дјелу индиректних пореза (порез на додатну вриједност и царине).
Општепознато је, а и логично је да предузећа која се баве увозом, а регистрована су у Федерацији Босне и Херцеговине имају значајно преимућство у односу на увозни сектор Републике Српске.
Сва западана и највећи дио јужне границе наше државе припада Федерацији Босне и Херцеговине, а роба најлакше и најјефтиније улазу у Босну преко мора и са Запада.
Општепознато је и да је омјер ентитетске производње (БДП-а) у корист Федерације Босне и Херцеговине, у 2019.г. 35% : 65%.
Робна размјена са иностранством
Извор: Заводи за статистику Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba).
Овај омјер се судара и противрјечи омјеру спољнотрговинског салда Босне и Херцеговине који је у 2019.г. -7,4 млрд. КМ:
84% његове вриједности креирају предузећа која су регистрована у Федерацији Босне Херцеговине, иако у 2019.г. као и увијек, она креира значајно мање нашег БДП-а (65%).
У нашој држави истовремено обитавају економски модел који је под пуном доминацијом увозника (Федерација БиХ) и економски модел у којем извозници “високо дижу главу” (Српска).
Економски систем Српске је релативно (у односу на увоз) много више извозно орјентисан него економски систем Федерације Босне и Херецеговине.
Економски систем Федерације Босне и Херцеговине је релативно (у односу на извоз) много више увозно орјентисан него економски систем Републике Српске.
Федерални увозни сектор је толико јак и велик да га чак ни сума укупног босанско херцеговачког извоза не превазилази.
Федерални увозни сектор је за 23% већи од укупног босанскохерцеговачког извоза, а укупни увоз оба ентитета је 60% БДП-а (а извоз свега 36%).
У дјелу спољне трговине не бисмо погријешили ако би констатовали огромну разлику између ентитетских економских система.
Већ годинама главни појединачно најјачи сектор у нашој економији су предузећа из Федерације Босне и Херцеговине која се баве увозом или која продају увозну робу.
У економској теорији, а ни пракси никада није представљен примјер земље која се развила тако што јој је увоз деценијама био на првом мјесту, јер се било какав одржив и дугорачан економски раст не може градити на увозу.
Економија која значајно више увози него што извози, смањује незапосленост у земљи из које увози, а повећава или одржава високом, своју незапосленост.
Било које економске реформе које Босна и Херцеговина буде предузимала морају поћи од задатог стања у којем је увозни сектор убједљиво најјача и највећа карика у структури нашег привредног система, као и од податка да је његов надмоћни дио на територији Федерације Босне и Херцеговине.
Политика промјене структуре економског система се стручно означавао као реструктурирање.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
