Једна земља два система

Крилатица из наслова се везује за Кину, чудновату земљу, која је од средине 70-их година прошлог вијека кроз симбиозу комунистичког једнопартијског система и капиталистичког начина производње израсла у економску суперсилу, тик уз раме САД-у.

Не постоји нити једна друга земља која је спојила ова два система уређења друштвено-економских односа, али постоје земље унутар којих упркос јединственој фискалној и монетарној политицу дјелују два различита економска модела или  шире посматрано два различита економска система. 

Једна од таквих земаља  је  можда дјелимично и Босна и Херцеговина (видјети графикон) иако њени ентитети дијеле исту монетрану политику и исту пореску политику у дјелу индиректних пореза (пораз на додатну вриједност и царине).

Општепознато је, а и логично је да предузећа која се баве увозом, а регистрована су у Федерацији Босне и Херцеговине имају значајно преимућство у односу на увозни сектор  Републике Српске.

Сва западана и највећи дио јужне границе наше државе припада Федерацији  Босне и Херцеговине,  а роба  најлакше и најјефтиније улазу у Босну преко мора и са Запада.

Општепознато је и да је омјер ентитетске производње (БДП-а)  у корист Федерације Босне и Херцеговине, у 2019.г. 35% : 65%.

Робна размјена са иностранством

Извор: Заводи за статистику Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине   (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba).                               

Овај омјер се судара и противрјечи омјеру спољнотрговинског салда Босне и Херцеговине који је у 2019.г. -7,4 млрд. КМ:

84% његове вриједности креирају предузећа која су регистрована у Федерацији Босне  Херцеговине, иако у 2019.г. као и увијек, она  креира значајно мање нашег БДП-а (65%).

У нашој држави истовремено обитавају економски модел који је под  пуном доминацијом увозника (Федерација БиХ) и економски модел у којем извозници “високо дижу главу”  (Српска).

Економски систем Српске је релативно (у односу на увоз) много више извозно орјентисан него економски систем Федерације Босне и Херецеговине.

Економски систем Федерације Босне и Херцеговине  је релативно (у односу на извоз) много више увозно орјентисан него економски систем Републике Српске.

Федерални увозни сектор је толико јак и велик да га чак ни сума укупног босанско херцеговачког  извоза не превазилази.

Федерални увозни сектор је за  23% већи од укупног босанскохерцеговачког извоза,  а укупни увоз оба ентитета је 60%  БДП-а (а извоз свега 36%).

У дјелу спољне трговине не бисмо погријешили ако би констатовали огромну разлику између ентитетских економских система.

Већ годинама главни појединачно најјачи сектор у нашој економији су предузећа из Федерације Босне и Херцеговине која се  баве увозом или  која продају увозну робу.

У економској теорији, а ни пракси никада није представљен примјер земље која се развила тако што јој је увоз деценијама био на првом мјесту, јер се било какав одржив и дугорачан економски раст не може градити на увозу. 

Економија која значајно више увози него што извози, смањује незапосленост у земљи из које увози,  а повећава или одржава високом, своју незапосленост.

Било које економске реформе које Босна и Херцеговина буде предузимала морају поћи од задатог стања у  којем је увозни сектор убједљиво најјача и највећа карика у структури нашег привредног система, као и од податка да је његов надмоћни дио на територији Федерације Босне и Херцеговине.

Политика промјене структуре економског система се стручно означавао као реструктурирање.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.