Република Српска је недавно емитовала 300 мил. КМ обвезница, а у проспекту емисије се није спомињала девизна клаузула.
Медији су извршили притисак на емитента и то је дјелимично поколебало Министарство финансија Републике Српске (МинФин) у намјери да позајми новац без уговарања девизне клаузуле (раније су емитовани трезорски записи без девизне клаузуле).
Медијска “обрада” догађаја је чак успјела довести у везу изостанак девизне клаузуле са напуштањем валутног одбора тј. фиксног девизног курса и натјерати МинФин да доказује да се то неће десити!?
Међутим, већ сљедећа емисија обвезница је поново била без девизне клаузуле.
Зашто се уговара девизна клаузула и зашто МинФин настоји да уклони девизну клаузулу када позајмљује новац?
Кредити са девизном клаузулом се уговорају када страна која даје новац сумња да би могло доћи до девалвације и смањења потраживања израженог у страној валути.
Кредит од 100.000 КМ вриједи око 50.000 евра, а након девалвације од 50% (ЕУРКМ = 4) он би врједио око 25.000 ЕУР – уколико није уговорена девизна клаузула.
Ако је уговорена девизна клаузула обрачунска вриједност кредита у еврима се само помножи са новим, вишим, курсем и повјерилац нема губитака.
Поједностављено, кредитор који тражи девизну клаузулу не вјерује у КМ, а кредитор који не хаје за девизну клаузулу вјерује у валуту коју издаје Централна банка БиХ (ЦББиХ).
На крају 2019.г. однос невјерних и вјерних у кредитима бх банака је пола-пола (видјети графикон).
Када се уговара девизна клаузула имплицитно и индиректно се изражава подозрење и неповјерење у двије бх установe.
Прва установа је Парламент БиХ (ПБиХ), а друга ЦББиХ.
Љубитељи девизне клаузуле сматрају да се може десити да ПБиХ промијени Закон о ЦББиХ у дијелу који се односи на фиксни девизни курс.
Даље, имплицитно и индиректно се сумња у кредибилитет монетарне политике тј. способност ЦББиХ да одржи фиксни девизни курс, а основни циљ бх монетарне политике управо јесте стабилност валуте тј. очување фиксног девизног курса.
МинФин је пошло од принципа подјеле рада између установа и није хтјело да брине о ономе што је посао и надлежност друге установе, ЦББиХ и у том смислу је поступило исправно.
Постојање девизне клаузуле у уговорима у којима се новац посуђује ентитету/држави је показатељ изузетно ниског монетарног, економског и државног суверенитета.
МинФин се у потрази за српским и бх монетарним суверенитетом покушава ослободити окова девизне клаузуле.
Идеја је одлична, али касни најмање деценију, а и реализује се у (зло)вријеме, када је ентитету/држави потребан новац, пошто-пото, а дио штедиша повлачи новац из банака.
Ако Српска и Босна и Херцеговина желе потиснути девизну клаузулу, први институционални корак би требао бити усвајање и јавно обзнањивање стратегије дееуризације, коју већ годинама има Србија и многе друге земље.
Дееуризација подразумјева не само потискивање девизне клаузуле из банкарских послова (кредити и депозити), већ и смањење штедње у еврима и њену конверзију у КМ.
Наравно, главни катализатор процеса дееуризације је смањење нето одлива девиза из БиХ тј. раст извоза и смањење увоза.
У потрази за изгубљеним монетарним суверенитетом МинФин, Српска и Босна и Херцеговина се требају држати правила економске и банкарске струке, а не мишљења јавности и/или медија.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
