Прије 4 године група њемачких интелектуалаца и грађана (њих 1.750) је упутила Европском суду правде (ЕСП) захтјев за оцјену законитости и пропорционалности програма куповине обвезница јавног сектора (Public Sector Purchase Programme/ПСПП) од стране Европске централне банке (ЕЦБ).
ЕСП је потврдио (2018.г.) да је ЕЦБ дјеловала у оквиру свога мандата, а онда је њемачки Федерални уставни суд преузео случај, поништио одлуку ЕСП-a, пресудио (5.мај 2020.г. ) да је ЕСП дјеловао изван својих овлаштења (ултра вирес) да је и ЕЦБ дјеловала изван својих овлаштења (ултра вирес), наредио је да се у наредна три мјесеца докаже да је програм масовне куповине обвезница јавног сектора ЕЦБ био пропорционалан, а наложио је њемачкој централној банци да више не учествује у откупу обвезница ако се покаже да овај програм није пропорционалан, те је обавезао и њемачку централну банку и сва правна лица у Њемачкој да више не учествују у спровођењу ултра вирес одлука.
Од момента доношења ове одлуке њемачког суда написано је вјероватно хиљаде и хиљаде страница текста на тему њеног садржаја и о њој ће се писати докле год постоји европско право, јер је један нижи (национални) суд (њемачки Федерални уставни суд) поништио одлуку вишег (наднационалног) суда (Европског суда правда) пресудио да је она доношена на начин да је ЕСП прекорачио своја овлаштења, при чему је и тај нижи суд касније донио потпуно супротну одлуку од вишег суда.
Правници ће деценијамa анализирати правне аспекте ове одлуке (без претходника у правној историји зоне евра) која почиње са “У име народa” (Im Namen des Volkes), а нас у овоме тексту интересује “само” шта њемачки Федерални уставни суд подразумијева под појмом “пропорционалност” програма масовне куповине обвезница јавног сектора?
Прва асоцијација на пропорционалност је сразмјер између вриједности купљених обвезница и циља монетарне политике ЕЦБ.
ЕЦБ је кроз ПСПП купила преко 2.000 млрд. евра обвезница, а стопа инфлације је у мају 2020.г. била свега 0,1%, далеко испод циљане стопе инфлације (испод, али близу 2%).
Међутим и њемачки Федерални уставни суд, као и поменутих 1.750 персона, циљају на једну другу врсту (не)пропорционалности (видјети графикон).
У својој одлуци њемачки Федерални уставни суд наводи да је програм масовне куповине обвезница јавног сектора утицао индиректно на акционаре, власнике некретнина, штедише, власнике полиса осигурања.
За тај и такав утицај ПСПП-а суд веже појам пропорционалност.
ПСПП је повећао ликвидност неких предузећа, што је омогућило исплату дивиденди.
ПСПП је повећао ликвидност тржишта некретнина и довео до раста цијена некретнина.
Приноси на обвезнице и каматне стопе на депозите у Њемачкој
фебруар 2015.г. – јул 2020.г.
Извор: Евростат (Обрадио Драган С. Јовић).
ПСПП је ишао на руку неким акционарима и власницима некретнина, али не и штедишама и власницима полиса осигурања те се зато поставља питање његове сразмјерности тј. једнаког утицаја на све тржишне актере.
Каматне стопе на депозите становништва са роком доспјећа изнад 2 године су у Њемачкој у фебруару 2015.г. (у марту је донијета одлука о ПСПП) 1,07%, а у јулу 2020.г. су 0,74%.
Мање су скоро за трећину, а толики је и губитак нових штедиша.
У Аустрији је још горе – идентична каматна стопа је пала за двије трећине (са 1,25% на 0,27%).
Њемци купију полисе пензионог, здравственог и животног осигурања, осигуравајућа друштва улажу у обвезнице, а принос на њемачке обвезнице је негативан или све нижи, што умањује имовину и осигуравајућих друштава и власника полиса животног осигурања.
Принос на десетогодишње њемачке обвезнице је смањен за 0,8 процентних поена (са 0,3% на – 0,5%).
Да није било ПСПП нека предузећа би већ одавно отишла у стечај.
ПСПП је помогао Грчкој и Италији, али је на другој страни умањио имовину њемачких штедиша и њемачких осигиравајућих друштава.
Све ово су извори дилема о (не)пропорционалности чију оцијену тражи њемачки суд у форми доказа ЕЦБ да ПСПП није био непропорционалан.
Једноставно, њемачке судије у име народа траже од ЕЦБ да докаже да није једном руком давала, а другом узимала.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.