Дуго времена економска политика у свим европским земљама у развоју (или транзиционим економијама) је вођена на принципима тзв. Вашингтонског концензуса (ВК) који се сводио на три кључне ријеч; стабилизуј-приватизуј-либерализуј.
ВК су промовисале међународне финансијске установе са сједиштем у Вашингтону, Свјетска банка и ММФ, као и америчко министарство финансија и то је био рецепт и препорука за излазак из кризе земљама Латинске Америке током 80-тих.
Рецепт ВК је након пада Берлинског зида препоручен и земљама иза гвоздене завјесе у које је, барем по географском принципу, спадала и Босна и Херцеговина.
Реформе су започете 1999.г. и данас трају, а нико у Босни није довео у питање модел економске политике заснован на ВК иако га се чак и Свјетска банка индиректно и имплицитно одрекла и то чак прије 12 година.
Комисија у саставу еконoмиста и експерата за раст и развој ангажована од стране Свјетске банке, а предвођена нобеловцом Мајклом Спенсом је у мају 2008.г. јавности презентовала Извјештај о расту (Growth report).
У њему су на бази искуства 13 земаља које су у неком непрекидном периоду од 25 година расле по стопи од у просјеку 7% идентификовани основни фактори економског раста.
Наравно нимало случајно нити један од оних који “прописују” ВК се није нашао на списку фактора који доводе до надпросјечног раста.
Комисија признаје да је без стабилности раст отежан, али такође саопштава да не постоји концензус шта се подразумијева под нпр. стабилношћу инфлације.
У зрелим економијама циљана инфлације је 2% док су неке земље из групе надпросјечно растућих чак и у условима двоцифрене инфлације остваривале дуготрајне и високе стопе привредног раста.
Ни приватизација у контексту прилива страног капитала (видјети графикон) се не спомиње као фактор раста.
Истиче се да су брзорастуће земље задржавале контролу над стратешким секторима економије и да је домаћа штедња, а не старани капитал, била главни извор финансирања инвестиција.
Ни либерализације нема на листи главних фактора раста.
Земља шампиони раста су се полако и врло селективно отварале према страном капиталу, а и врло често су водиле политику подцјењеног курса као би њихови извозници добили више домаћег новца за јединицу стране валуте, а и да би увоз (изражен у домаћој валути) био скупљи.
Стање страних директних инвестиција у Босни и Херцеговини
Извор: www.cbbh.ba (Обрадио Драган с. Јовић).
Главна разлика у односу на ВК која у потпуности руши овај око три деценије стар модел раста се односи на улогу државе у економском расту.
Док је ВК сматрао да веза државе/владе/администрације и економског раста или не постоји или треба да буде минимална, Комисија кроз Извјештај о расту поручује да је код свих 13 брзорастућих економија способна администрација посвећена расту кључни фактор економског раста.
Изјештај Комисије за раст наглашава потребу активне улоге државе у инвестирању у образовање, здравство и инфраструктуру.
Поред администрације која мисли и која управља растом и развојом као кључни фактори раста се наводи висока стопа инвестиција, висока штедња, одрживе јавне финансије, умјерена инфлација, увоз знања, искориштавање глобалне тражње и тржишна алокација ресурса.
Босна и Херцеговина се од 1999.г. када је усвојен сет закона о приватизацији капитала придржавала препорука Вашинтонског концензуса; јавни дуг је релативно низак, као и инфлација и не постоје апсолутно никакве рестрикције за улазак и излазак страног капитала.
У нашем економском систему, и пракси и у теорији, стране директне инвестиције су до те мјере прослављене и уздигнуте да више нико и не помиње домаће инвестиције као фактор раста.
Све три препоруке Вашинтонског концензуса, стабилизуј, приватизуј, либерализуј, Босна и Херцеговина је досљедно примјенила, а стопа незапослености је и даље двоцифрена, становништво се смањује и исељава, а извоз је неупоредиво мањи од увоза.
Прије 12 година Свјетска банка је свијету поручила да је Вашингтонски концензус мртво слово на папиру, али изгледа да Босну нико о томе није обавијестио, мада смо и ми дио свијета.
Иако је чак и главни свјетски промотер либералне економије, Финанциал Тимес, прије 12 година непосредно након објављивања Извјештаја о расту саопштио да је Вашингтонски концензус мртав економска политика у Босни још увијек не зна како упокојити вампира.
Непријатно је признати да већ дуже од 20 година (од 1999.г.) Босна и Херцеговина не води економску политику која омогућава одржив раст и развој и да је наш економски модел заснован на препорукама и приједлозима које су одбачени прије 12 година, али признање је неопходно како би се што прије кренуло исправним путем.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.