На крају глобалне финансијске кризе, 2009.г., поједине европске земље су усљед проблема са отплатом јавног дуга почеле западати у дужничку кризу.
Инвеститори и финансијска тржишта су пет земаља, из ове групе земаља (недостаје Кипар), означиле као PIIGS земље.
PIIGS je енглески акроним за почетна слова, Португала, Италије,Ирске, Грчке и Шпаније (енг.Spain), a ова именица има и оргинално значење (енг. pigs ─ svinja, prase).
Овај увредљиви назив је скован, јер је свака од ПИГС земаља у једном моменту или у једном дужем периоду (Грчка) увриједила инвеститоре/кредиторе ─ није могла враћати свој дуг.
Економска политика изласка из дужничке кризе која је скројена за ПИГС земље је била прилично једнообразна.
Од њих је тражено да штеде, Европски стабилизациони механизам/Европска централна банка/ММФ су им давале нове кредите за отплату старих кредита и за ликвидност, а у случају Грчке је дошло и до масовног отписа дуга.
Економска политика која се базира на штедњи је рестриктивна фискална/пореска политика ─ смањење јавних расхода.
Економска политика која почива на појачаном задуживању представља неку врсту експанзивне монетарне/новчане политике.
ПИГС земље су комбиновале рестриктивну фискалну и експанзивну монетарну политику и ефекти су постигнути (видјети графикон).
Пошто држава штеди, јавни расходи се смањују што нужно води ка смањењу буџетског дефицита, поготово ако се повећа пореско оптерећење/порези, што је и у неким земљама учињено.
Буџетски салдо у % БДП-а, 2009 – 2019.г.
Извор: Евростат.
Како је буџетски дефицит све мањи и мањи, све више и више буџетских средстава/прихода остаје за отплату јавног дуга, па би се и он требао смањивати.
У санацији буџетског дефицита су постигнути заиста одлични резулатати.
Огромни буџетски дефицити са краја 2009.г. су до 2019.г. трансформисани у буџетске суфиците (Грчка), позитивну нулу (Португал) или буџетски дефицит испод 3% , што је европска златна граница и стандард.
Према овим подацима изгледа као да су пет прасића прошли исто као три прасета у басни “Вук и три прасета” ─ жива глава?
Ако је то заиста тако, онда се комбинација рестриктивне фискалне политика и задуживање приватног сектора може препоручити и Босни и Херцеговини и њеним ентитетима у кризи у којој се налазимо?
Смањење јавне потрошње/јавних расхода смањује буџетски дефицит, консолидује јавне финансије, а то би требало оставити и више средстава за отплату старог и новог јавног дуга, који треба почети падати?
Економски систем је организам, који као и људски има органе, а органи се лијече лијековима.
Међутим, економски лијекови, као и економске политике, имају контраиндикације тј. нежељена дејства.
Лијек који позитивно дјелује на једна орган може негативно дјеловати на други орган, што ће можда и показати објаве/постови који слиједе.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
