Европска централна банка/ЕЦБ је водећи зајмодавац у зони евра, али и она понекад прави грешке које су видљиве и особама изван економске струке.
Непосредно након што су свјетска финансијска тржишта добила информацију да са тржишта у форми банкрота излази једна од водећих америчких инвестиционих банка, ЕЦБ доноси исправну одлуку да треба почети са спуштањем својих каматних стопа на кредите које даје банкама у зони евра (видјети графикон).
До априла 2009.г., током временског периода од само 7 мјесеци, ЕЦБ своју главну каматну стопу спушта са 4,25% на 1%.
ЕЦБ је појефтинила своје кредите банакама, а самим тим и све остале кредите које банке дају физичким и правним лицима за у просијеку 76% ((1/4,25-1)*100).
Језиком малопродаје то представља продају робе по цијени нижој за 76%, што се може изједначити са тоталном распродајом.
ЕЦБ даје јефтине кредите банкама, банке преносе нижу каматну стопу на кредите привреди/становништву, а што је кредит јефтинији тражња за њим би требала бити већа.
Више кредита повећава потрошњу која ублажава привредни пад и тако експанзивна монетарна политика спрјечава додатно смањење привредне активности током економске кризе.
Каматна стопа на главне операције рефинансирања ЕЦБ
Извор: ЕЦБ.
Међутим, ЕЦБ нагло и неочекивано повећава своју каматну стопу прво у априлу, а потом и у јулу 2009.г. (црвени правоугаоуник на графикону) и на тај начин шаље сигнал тржишту да је криза прошла и да не жели више снадбјевати приватни сектор, банке/привреду/грађане, са јефтиним кредитима.
ЕЦБ је имала најмање два очигледна и јака разлога да не повећа каматну стопу на кредите које даје банкама.
Први разлог је био пад БДП-а зоне евра и у првом кварталу и другом кварталу 2009.г.
Производња у зони евра је у првом кварталу 2009.г. била мања у односу на исти период 2008.г. за 5.6%, а БДП је пао и у другом кварталу 2009.г. за 5,4%.
Други разлог који је требао убједити ЕЦБ да не повећава каматну стопу је још маркантнији – нити једна водећа свјетска централна банка у то вријеме није повећавала каматну стопу.
Америчка централна банка је поставила своју каматну стопу у интервал 0-0,25% у децембру 2008.г., а повећала ју је тек након 7 година.
Вјероватно су очекивања ЕЦБ у погледу привредног опоравка била изузетно позитивна, те се зато ЕЦБ одлучила на убрзано повећање своје каматне стопе.
Пошто ЕЦБ очекивања темељи на прогнозама, а прогнозе су основ за вођење монетарне политике, тј. измјену каматних стопа, испада да је ЕЦБ у периоду април – новембар 2009.г., пуних 7 мјесеци, базирала своју монетарну политику на потпуно погрешним прогнозама.
Прогнозе ЕЦБ о будућем кретању економске активности су биле апсолутно погрешне, а била је погрешна и одлука да се повећају каматне стопе.
ЕЦБ је очекивала да ће послије кише доћи Сунце, али умјесто побољшања времена дио земаља зоне евра улази у кризу јавног дуга.
Повећање каматних стопа током 2009.г. је била једна велика грешка ЕЦБ, а грешка се десила иако ЕЦБ располаже са батаљоном експерата за прогнозу економских кретања.
Данас ЕЦБ даје банкама земаља чланица зоне евра на 7 дана кредите по годишњој каматној стопи од 0%, а грешке из прошлости су заборављене.
О тако ниској, непостојећој, каматној стопи на кредите банке у Босни и Херцеговини могу само сањати.
И великани свјетске монетарне политике гријеше, али то не би требао бити разлог да земље патуљци монетарне политике то не уоче, како би извукле поуку за своју будућу монетарну и економску политику.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
