Босанска девизна нирвана

У 2016. години Народна скупштина Републике Српске  је расправљала о кредитима са девизном клаузулом у швајцарским францима (ЦХФ). Франак је претходно (2015.) нагло ојачао/апресирао што је корисницима ових врста кредита значајно увећало обавезе, прво по главници кредита, а потом и по камати.

Због јачања франка, али и одобравања нових кредита вриједност потраживања банака у кредитима са девизном клаузулом порасла је за 228 милиона КМ (12/2015/12/2014.). Неки  ЦХФ кредити су или затворени или због  немoгућности наплате утужени и искњижени из имовине банака.

Српској скупштини је током 2016.г., у форми закона, било предложено да “врати” тј “смањи” девизни  курс ЦХФБАМ (БАМ је међународна ознака за конвертибилну марку) у уговорима о кредиту, тј. да ослаби франак, што  би де јуре представљало поништавање девизне клаузуле  у швајцарским францима, тј. поништивање једног битног елемента уговора о кредиту. Уз конверзију де факто ЦХФ кредита у кредит у бх валути, би ишла и нова каматна стопа. 

У  правним државама уговор поништити, у потпуности или дјелимично, може само суд, а никако скупштина – дакле судска власт, а никако законодавна, а поготово не изршна (влада).  Ову подијелу власти, судска/законодавна/извршна власт,  као и њихове надлежности, је теоретски разрадио и описао још прије 270 година  Француз Монтескје (О духу закона, 1748.г.) и на оваквој  подијели власти функционишу све правне државе у Европи. 

Српска скупштина је одбацила приједлог закона (март 2016.), банке су понудиле отпис дијела дуга и репрограм кредита који је проведен врло успјешно, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине донио је ријешење (април 2018.) у корист једне банке, а да су банке у праву потврдили су и кантонални судови (јун 2018. и мај 2019.г.)  

Босна је потом запала у девизну нирвану, иако је ово питање врло битно, али не  само због девизне клаузуле у ЦХФ (свега око 3% кредита је било уговорено са овом клаузулом) већ прије свега због девизне клаузуле претежно у еврима, која још увијек обитава у око 50% уговора  о кредиту у бх  банкама.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.