Ђаво

Од када нововјековни бх банкарски сектор зна за себе (2002.г.) у кредитима у домаћој валути се уговара девизна клаузула у еврима, а ови кредити се зато још и називају и кредити у домаћој валути индексирани у еврима.

Кредите у домаћој валути узимају становници/правна лица/резиденти БиХ који остварују плату/приходе претежно у КМ, а КМ је једино законско средство плаћања у БиХ. Банке исплаћују кредите у домаћој валути у конвертибилним маркама кориснику кредита на његов рачун, или неком његовом добављачу, продавцу стана …

Кредити у домаћој валути се враћају у домаћај валути, а не у страној валути. Курс ЕУР/КМ је фиксан, па уговорена девизна клаузула у еврима не утиче за сада на промјену номиналне вриједности главнице кредита и камате на кредит.

У већини уговора о кредиту ове врсте је наведена и вриједност главнице кредита у еврима. Ако се курс ЕУР/КМ промјени вриједност кредита у еврима остаја иста, а у конвертибилним маркама се мијења.

Од 2003.г. ентитетске агенције за банкарство (које су задужене за контролу пословања банака) третирају ове кредите као девизна потраживања, а 2004.г. мисија ММФ је експлицитно саопштила „да се сви кредити пласирани у КМ са девизном клаузулом требају третирати и самим тим класификовати као кредити у домаћој валути”, а то је забиљежено и у билтену Централне банке БиХ из 2010.г. (Билтен ЦББиХ бр.2/2010, страна 182).

ЦББиХ је прихватила препоруку ММФ-а из 2004.г. (видјети графикон), али и потпуно супротну  препоруку ММФ-а из октобра 2018.г.  по којој се у складу са новом методологијом ММФ-а о монетарној и финансијској статистици финансијски инструменти са валутном клаузулом  имају сматрати финансијским инструментима у страној валути, а кредит је подведен под финансијске инструменте.

У односу на обе препоруке, из 2004.г. и 2018.г., став ЦББиХ је принципјелан, досљедан и методолошки исправан – обе препоруке ММФ-а су прихваћене.

Препорука из 2018.г. је у складу са најновијим “Приручником ММФ-а за компилацију монетарне и финансијске статистике” (тачка 5.59 на страници 120) и Европским системом рачуна из 2010.г. (видјети странице 137,167,174), чиме се омогућава упоредивост бх монетарне статистике са монетарним статистикама осталих земаља.

Посљедице ове промјене на бх монетарну статистику је повећање кредита у еврима за око 10,5 млрд. КМ и депозити у еврима за око 1,9 млрд. КМ, што је наравно довело до огромне промјене у девизној структури депозита, а посебно кредита.

Кредити у домаћој валути индексирани у еврима се сада воде као кредити у еврима, тј. као нека врста девизних кредита иако нису исплаћени у еврима и не враћају се у еврима, што би можда требао бити занимљив детаљ корисницима ових кредита који вјероватно још увијек претежно живе у илузији да се њихови кредити воде као кредити у домаћој валути, јер су исплаћени у КМ и враћају се у КМ.

Девизни кредит представља девизно потраживање комерцијалне банке и девизну обавезу корисника кредита, али банка не може тражити да се кредити индексирани у еврима враћају у еврима, јер је у уговору наведено да се обавезе по кредиту измирују у домаћој валути.

Права и обавезе из сваког уговора, па и уговора о кредиту, се морају поштовати.

Међутим, по законима о девизном пословању Републике Српске (ст. 2 чл. 19) Федерације БиХ (ст. 2 чл. 21) девизни кредити се могу одобравати само правним лицима и предузетницима за увоз робе, а корисници кредита у еврима, тј. кредита који су индексирани у еврима, су физичка/правна лица која те кредите претежно не користе за увоз роба.

Уколико бх комерцијалне банке наставе водите ове кредите/потраживања у својим билансима као кредите у страној валути/девизне кредите/девизна потраживања можда би могла доћи у једном тренутку у сукоб са ентитетским законима о девизном пословању.

Зато је можда најбоље ријешење да се ови кредити воде и онако како тражи ММФ (ради упоредивости бх монетaране статистике са монетaраним статистикам других земаља), али и онако како то траже ентитетски закони о девизном пословању, ако неко којим случајем можда случајно мисли да су бх закони по правном дејству изнад методологија/препорука ММФ-а.

10,5 милијарди КМ представља око једну трећину бх БДП-а из 2018.г.

Ни економско-банкарска струка, ни комерцијалне банке, ни јавно мнење, а ни корисници ових кредита не би требали бити равнодушни према дилеми да ли су кредити индексирани у еврима кредити у домаћој валути или кредити у страној валути и како се они воде у пословним књигама/билансима бх комерцијалних банака, јер … ђаво може бити и у детаљима.

Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.

Референце

  1. ABRS. Odluka o izmjenama i dopunama odluke o minimalnim standardima za upravljanje deviznim rizikom. SGRS br. 53/03.
  2. Zakon o deviznom poslovanju Republike Srpske. SGRS br. 96/03 i 123/06. https://www.paragraf.ba/propisi/republika-srpska/zakon-o-deviznom-poslovanju.html
  3. Zakon o deviznom poslovanju Federacije Bosne i Hercegovine. SNFBiH br. 41/10. http://www.pufbih.ba/v1/public/upload/zakoni/07a49-zakon-o-deviznom-poslovanju-sl.nov.br.47-10.pdf
  4. https://cbbh.ba/press/ShowNews/1205
  5. Bilten CBBiH br. 2/2010. p. 182.
  6. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/3859598/5925693/KS-02-13-269-EN.PDF/44cd9d01-bc64-40e5-bd40-d17df0c69334
  7. IMF.2016.Monetary and Financial Statistics  Manual and Compilation  Guide.