У задње три деценије из године у годину, из мјесеца у мјесец, се понављала једна порука економске политике формулисанa као „слобода кретања људи, робе и новца“
Тa економска максима је уздигнута на ниво саме суштине босанскохерцеговачке економске политике, а то је и главни принцип либералног капитализма, који не би требао да познаје државне границе.
Занимљиво, у посљедње вријеме је мало ко помиње, као и што мало ко примјећује да преко границе људи „мало“ теже прелазе, роба пролази, али често уз застој на граници, а страни новац иде тамо-вамо ко од шале.
Људи тј. радници су као и новац/капитал фактори производње.
Друга два фактора производње су земља и предузетништво.
Владе скоро свих земаља су заузеле став да само кретање људи може проузроковати ширење заразе вируса ЦОВИД-19 и да стога треба поставити различите видове ограничења кретања људи.
Међутим, стране земље које уводе ограничења или отежавају прелазак границе грађанима БиХ нити ограничавају нити отежавају повратак свога новца из БиХ (видјети графикон).
Аустрија је нпр. тек недавно подигла забрану са путничког авиосаобраћајa сa Босном и Херцеговином, улазак грађана из БиХ у Аустрију је и даље под строгим (нелибералним) режимом, а неке земље су од јула 2020. увеле нове рестрикције на улазак наших грађана, при чему, то треба примјетити није забрањен робни промет.
Власници наших банка су претежно правна лица која имају сједиште у Аустрији и Италији, тј. аустријски и италијански резиденти.
Обавезе босанскохерцеговачких банака према странцима
(у милијардама КМ)
Извор: ЦББХ (Обрада Bife.ba)
Те банке су увозиле новац у БиХ да би кредитирали наше грађане и привреду, а сада га повлаче тј. враћају преко границе у Аустрију и Италију.
Ставу да треба контролисати или ограничити улазак људи из земаља које имају високу стопу позитивних Цовид-19 случајава се због правила Свјетске здравствене организације не може приговорити, али се ставу економске политике која је незаинтересована за одлив новца итекако може.
Од краја децембра 2019. из банкарског сектора БиХ је претежно у Италију и Аустрију повучено око 720 милиoна КМ што је око 2% пасиве наших банака.
За само 8 мјесеци (децембар прошле године у односу на јул 2020.) странци су из наших банака повукли око 23% свога новца (или капитала) што је огроман шок и стрес за наше банке, али и за нашу цијелу економију.
Економски систем ће лакше подлећи зарази, ако је претходно изложен стресу који му је оборио имунитет тј. отпорност .
Креатори наше економске политике могу само посматрати како страни новац/капитал одлази, а могу и почети и развијати законодавство које регулише прелазак новца/капитала преко границе, и то не само његов излазак из БиХ, већ и његов улазак.
Нагли одлазак страног новца/капитала из банака представља огроман стрес за наш банкарски и економски систем и може бити увод у још веће поремећаје у функционисању наше економије.
Велика ја заблуда сматрати да само природни системи, попут човјека и животиња, могу бити заражени.
Заразу, а самим тим и болест, у економски систем може унијети и неумјерен и неконтролисан прилив или одлив страног новца/капитала.
БиХ живи у времену и простору када пуна слобода кретања људи из БиХ не постоји, док страни новац/капитал у њу слободно улази и из ње слободно излази.
Главна максима либералног (слободног) капитализма „слободно кретање људи, робе и новца“ више не важи, јер страни новац/капитал ко од шале улази у БиХ и излази из БиХ, за разлику од људи.
Ту чињеницу би требало прихватити.
А тој чињеници би можда и требало прилагодити нашу, потенцијално нову, економску политику?
Bife
