Земље Европске уније у својим статистикама које се тичу рада и запошљавања посебну пажњу посвећују запошљавању младих особа, вјероватно зато што мисле да на младима свијет остаје.
За младе особе се узимају особе животне доби од 15 до 24 године.
Број незапослених младих особа се ставља у однос са збиром запослених и незапослених (који активно траже посао) из ове добне скупине, а овај количник се означава као стопа незапослености младих особа (енг. youth unemployment).
Просјечна стопа незапослености младих особа (црвена линија на графикону) у земљама ЕУ је 15,9%, а мало виша је у зони евра (16,4%).
У ЕУ укупна стопа незапослености младих је виша за око 9 процентних поена/п.п. од укупне незапослености (6,7%), а у неким земљама попут Грчке, Шпаније и одступање је још веће и креће се између 17 п.п. и 22 п.п.
Стопа незапослености младих у 2020.г. (у %)
Извор: Евростат.
У три европске земље стопа незапослености је изнад 30%, а једна од те три земље је и Црна Гора (36%) која упорно одбија да се бави овим економским питањем, јер вјероватно има преча посла.
И стопа незапослености младих у Србији је значајно изнад евопског просјека.
Од сто припадника младежи који жели, хоће и може да раде, 27 не ради, a та стопа одступа значајно од укупне стопе незапослености (9%).
Иако економска политика Србије из године у годину обара стопу незапослености младих недовољана и непотпуна посвећеност овом, највиталнијем дијелу тржишта рада је примјетна, те и Србија, као и Црна Гора, требају и могу боље.
У бази Евростата се не може наћи званични податак о незапослености младих у Босни и Херцеговини, али може се претпоставити да се она налази негдје између црногорске и српске (од 36% до 27%).
И таква, претпостављена, босанскохерцеговачка стопа незапослености, је изузетно висока, посебно у односу на ону у Бугарској (14,2%) која попут Босне и Херцеговине има валутни одбор (фиксни девизни курс и централну банку која не даје кредите), али која је за разлику од нас чланица Европске уније.
Узроци ниске стопе незапослености младих у најразвијенијим земљама ЕУ (Аустрија, Холандија, Швајцарска) су генерално ниске укупне стопе незапослености у овим земљама, а у балканским државама у којима не штима укупно тржиште рада, не штима ни тржиште рада младежи.
У друге, фудаменаталне разлоге високе незапослености младих спада неспремност економске политике, ентитетске и државне, да овај проблем означи као кључни у складу са народном изреком по којој “на младима свијет (не)остаје”.
Босна и Херцеговина може попут Бугарске чекати да уђе у ЕУ и да јој се младост одлије на европско тржиште рада, а може и на мјесечној основи почети објављивати (Агенција за статистику Босне и Херцеговине) податке о проценту младих који су незапослени, а траже посао.
Пуна јавност података о тржишту рада младих би онда вјероватно мотивисала политичке организације да преко својих представника у органима управе креирају економске политике које би водиле прво смањивању незапослености младих, па онда смањивању укупне незапослености.
Са отрцане пароле типа “млади нам одлазе”, која је омиљена у опозиционим странкама сваке балканске државе, би се можда могло прећи на дјела, тј. економску политику која за циљ има смањивање стопе незапослености.
Амерички парламент (конгрес/сенат) је америчкој централној банци повјерио задаћу не само да оствари ниску стопу инфлације (2%) већ и да своју монетарну политику подеси тако да оствари укупну стопу незапослености од 5%, а и Европска централна банка је у имплицитној и индиректној обавези да утиче на тржиште рада – обарање стопе незапослености.
Између америчког циља на тржишту рада са једне стране и црногорске, српске и босанскохерцеговачке двоцифрене стопе незапослености на тржишту рада младих постоји огромна разлика.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
