Инвестиције тј. улагања су друго име за набавку, куповину, изградњу основних/сталних средстава.
Улагање у основна средства = економски развој.
Рецимо да Босна и Херцеговина или неки од ентитета, жели сазнати у којој мјери домаће банке финансирају инвестицину активност у јавним предузећима и каква је динамика тих инвестиција у односу на кредите за обртна средства и ликвидност.
Држава/ентитет жели добити информацију какав је однос јавних предузећа и банака према привредном развоју.
Држави Босни, Српској и Федерацији су потребни сати, дани и недјеље да би дошла до ових података у задњих нпр. 10 године по мјесецима, ако уопште могу до њих и доћи.
Ако би држава/ентитет пожељела/пожелио упоредити ниво и динамику улагања у основна средства из кредитних средстава у приватни и јавни сектор ни то није у стању да уради, јер званична/јавна статистика не сакупља податке о намјенској структури кредита у приватном сектору.
Статистику о намјенској структури кредита, за обртна и стална средства/инвестиције, води у мањој или већој мјери свака бх банка, али за своје пословне потребе, а не ради јавних потреба и интереса.
У Србији је однос према овој статистици потпуно другачији, јер је Србија земља која води много активнију развојну економску политику од Босне и Херцеговине (видјети графикон).
Српске банке су обавезне да воде статистику о намјенској структури кредита, јер су то информације које су српској влади потребне за анализу, усмјеравање и кориговање правца економског развоја.
И сасвим површан поглед на ову статистику презентовану у графичкој форми даје пуно корисних информација.
Од половине 2016.г. до краја 2018. г. кредити за обртна средства се смањују.
У 2017.г. и 2018.г. кредитирање инвестиција у јавном сектору се не мјења.
Од краја 2018. г. српске банке нагло почињу повећавати своје кредите за финансирање сталних средстава у јавним предузећима.
Удјел кредита за инвестиције/стална средства у укупним кредитима за обртна и основна средства је значајно порастао.
Ово су све једноставне и очигледне информације за којима бх доносиоци економских одлука могу само да чезну, а до истовјетних информација за приватна бх предузећа могу доћи само у сновима.
У Србије се намјенска структура кредита не исцрпљује на обртним и основним средствима, јер српска држава жели најширу могућу информацију о намјени употребе кредита.
Држава Србија на овај начин индиректно признаје стару истину да је кредит јавно добро, а свака банка, макар и 100% приватна, установа од јавног интереса.
Стара истина о кредит као јавном добру тражи стару школу економске мисли која захтјева информацију/статистику о намјени кориштења кредита.
Старе истине и старе школе су у Босни заборављене?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
