За Балкан се у кулоарима западњачке дипломатије често каже да има превише историје по глави становника, па је вјероватно зато прва асоцијација за већину Балканаца са подручја СФРЈ на април 6. напад Трећег рајха на Краљевину Југославију 1941.г. без формалне објаве рата.
Људи од пера и памтише везују датум и за бомбардовање Народне библиотеке Србије , која је била одређена за војну мету, a није имала ватрену, ни било коју другу врсту, директне војне моћи.
Главни војни циљ је био окупација југословенског, прије свега српског, друштва, а тактички (а можда и стратешки) циљеви су били, поред чисто војних, свођење српског друштва и његовог економског система на нижи интелектуално-образовни-историјски ниво кроз уништавање књижничких и историјских фондова Народне библиотеке Србије.
6.априла 2020. г. на десетој редовној сједници Предсједништво Босне и Херцеговине је предложило Савјету министара Босне и Херцеговине “да са међународним институцијама започне разговоре око могућег мораторија или одлагања обавеза кредита за ову годину”.
Иако овај приједлог представља спуштање бх финансијске заставе на пола копља, он не само да са аспекта економске струке уопште није јавно (а ни тајно) обрађен и анализиран, већ је и једна дио струке/медија два дана касније, 8. априла о.г., то растумачио као дјелимично позитиван догађај.
Након прихватања мораторијама од стране ино повјерилаца тј. послије одлагања измирења обавеза по ино дуговима (665 милиона КМ), (репрограмирање/реструктурирање дуга), ће “остати више новца за домаће обавезе“, а истакнуто је чак и “да БиХ није кредитно задужена земља у односу на БДП … a опет нису то неки велики износи …” , али и да је мораторијум према државном министру финансија “… најјефтинији пут …” (вјероватно изласка из кризе, примједба Д.Ј.).
Све наше библиотеке, и “српске” и “бошњачке” и “хрватске”, су тамо гдје су увијек биле, њихови фондови се пуне сваки дан, а наш Иво Андрић је новчани дио Нобелове награде завјештао босанскохерцеговачким библиотекама.
У БиХ дјелује мноштво економских факултета, факултета менаџмента, факултета пословне економије, у БиХ постоје и ентитетска и државна фискална вјећа и два ентитетска и једно државно министарство финансија.
Зато се оваква јавна “стручна” макар и дјелимична глорификација и релативизацијa приједлога за мораторијим на ино дуг, уз потпуни (скоро договорни) изостанак јавног, стручног, категоричног и аргументованог противљења изјавама које су ишле уз приједлог о мораторијуму, можда треба сматрати за колосално интелектуално-образовно посрнуће економске-финансијско-банкарске струке у Босни и Херцеговини ?
Свака криза јавног дуга (видјети графикон) има најмање 4 фазе.
Прва фаза је упућивање захтјева за кредит ММФ-у – Босна и Херцеговина је прошла ту фазу.
Друга фаза је раст каматних стопа на јавни дуг и смањење тражње за јавним дугом – и ту фази БиХ је или прошла, или је још увијек пролази.
Трећа фаза је упућивање захтјева ино (или домаћим) кредиторима да ставе дуг у стање мировања и/или да кроз репрограмирање/реструктурирање дуга временски одложе наплату потраживања/главнице/камате, што је имплицитно и индиректно учињено приједлогом који је Предсједништво БиХ 6.априла упутило Савјету министара БиХ, а предухитрио га је можда државни министар финансија.
Босанскохерцеговачи јавни дуг је и номинално и релативно (у односу на БДП) патуљак у односу на јапански, амерички, талијански па и хрватски, а и српски јавни дуг је такав.
Српски јавни дуг је 2008.г. био на нивоу нашег садашњег (2019.г.), али Србија је тада ипак морала узети кредит од ММФ-а од 2,1 милијарде долара (око 4% тадашњег српског БДП-а) да би избјегла четврту и задњу фазу у кризи јавног дуга, која се састоји од неизмирења доспјелих обавеза, било према домаћим или ино кредиторима.
Четврта, крајња, фаза кризе јавног дуга се у банкарској струци назива дифолт (енг. default) за земљу која је у дифолту се у стручном жаргону каже да је “дифолтирала”, а Босна до те фазе још није стигла.
Ретроспектива априла 6-ог је неумољива.
Све наше прошле расправе и поруке о томе како су бх ентитети/држава испод магичне (европске) границе од 60% јавног дуга у БДП-у (црвена линија на графикону) и да зато кризе дуга јавног бити неће, у дубокој тами текуће економске кризе се показују као непотребне, погрешне и јалове.
Мала је вјероватноћа да ће Италија дифолтирати, јер јој леђа чува Европска централна банка (ЕЦБ). И Хрватска као и Јапан и САД штампа новац, а пошто је на путу за зону евра она је и под кишобраном ЕУ и ЕЦБ.
Ни Босна ни Србија не могу саме себи помоћи преко кредита централних банака.
Српско банкарско право (Закона о Народној банци Србије, члан 62), забрањује централној банци да на дужи рок и мимо законом предиђених разлога и рокова, кредитира домаће јавноправне субјекте.
Ни српска ни босанска суза јавног дуга немају монетарног родитеља.
Можда је ова криза (не само због претходно цитираних изјава мојих колега у вези мораторијума) вријеме и да се присјетимо нисмо ли можда слабили наш образовни систем и поставили на маргине многe образованe и стручнe грађанe, за којима наравно као друштво не вапимо, али чији се непостојање на кључним мјестима у времену економске кризе итекако осјећа и види, те да се запитамо да ли је дошао тренутак да престанемо сами себи пуцати у ноге и у главу?
Квалитет управљања кризом јавног дуга (у којој се БиХ налази) зависи и од спремности једног друштва, једне економије, једног економског система, да себи помогне, али и од општих и стручних интелектуалних капацитета смјештених на мјестима на којима се доносе одлуке о економској политици, или генерално од способности друштвено-економског система да се брзо и ефикасно мијења … да призна и себи и другима у прошлости почињене грешке економске политике.
Данас је Велики понедјељак, црвено слово у православном календару, а април 6. 2020.г. је црвени датум у историји босанскохерцеговачке економије.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.