Постављање емисије петогодишњих обвезница Републике Српске на листинг Бечке берзе на Видовдан 2018.г. је од стране Министарства финансија Републике Српске представљено као излазак на међународно финансијско тржиште, и као израз повјерења страних инвеститора у српске јавне финансије.
Ако је емисија обвезница извршена на страној или на страним берзама, а не на домаћој берзи, ако је обвезница уврштена на листинг Бечке берзе, а не Бањалучке берзе, инвеситори су из иностранства?
Странци су купили српске/босанскохерцеговачке/наше обвезнице?
Овакав начин размишљања је потпуно исправан и логичан, али постоје индиције да је потпуно погрешан (видјети графикон) и да су бх јавно мнјење и економска струка погрешно информисани.
У монетарној статистици сектор генералне владе обухвата Савјет министара Босне и Херцеговине, ентитетске, кантоналне и владе општина, владу Брчко дистрикта и фондове социјалне заштите.
Претежно банке са сједиштем из Српске финансирају српски дио сектора генералне владе, а неке банке са сједиштем у Федерацији то исто раде у Федeрацији БиХ.
Постоје изузеци од овога правила, али они нису учестали.
У јуну 2018.г. када је објављено да је Република Српска извршила емисију петогодишњих обвезница на међународном тржишту и да се обвезницама може трговати на Бечкој берзи Република Српска се није задуживала на Бањалучкој берзи.
Нагли јунски раст потраживања српских банака према сектору генералне владе који се види у консолидованим билансима банкарског сектора Републике Српске (БСРС) и потоње нагло раздуживање сектора генералне владе се може једино односити на бечку емисију.
Укупна кумулативна промјена потраживања БСРС према сектору генералне владе за ова три мјесецаје 376 мил. КМ, а бечка емисија је била 328 мил. КМ (168 мил. ЕУР).
Прво су се потраживања повећала за 232 мил. КМ (мај-јун), а онда су смањена за 144 мил. КМ (јун-јул), а тако велики износи могу бити само задуживање и раздуживање сектора генералне владе или прецизније буџета Српске.
Из годишњих извјештаја неких српских банака за 2018.г. који се налазе на њиховим званичним интернет страницама види се нагло повећање потраживања према буџету/Влади Републике Српске, а након бечке емисије, током другог дјела 2018.г., Српска се није више задуживала на берзама.
Именица кредит потиче од латинске рјечи кредо што значи повјерење.
И инвеститор који купује српске обвезнице даје кредит тј. повјерење Српској.
Купац обвезница даје кредит на образ, јер ово потраживање није обезбјеђено хипотеком или неким другим колатералом, а овај кредит је на Видовдан васкрсао у Бечу.
Или исправније, Видовдан је дат на кредит?
Ако су ову емисију откупиле домаће банке, а код стручног и јавног мнења и даље постоји увјерење да су нас кредитирали странци, није ли дошло вријеме да се о овим чињеницама на пристојан и друштвено прихватљив начин изјасни Министарство финансија Републике Српске?
Могу ли се српске јавне финансије надати да ће српски, или било који други инвеститори (сем ММФ-а) и даље давати бјанко повјерење српском буџету док сви засјењени елементи “бечке емисије” не буду детаљно и јавно објашњени?
Када је водећа персона ММФ-а гђа Кристин Лагард осјетила да је погрјешила, она се након пар дана јавно извинила.
И они који су институционално одговорни за српско-бечку финансијску сјену би можда требали почети размишљати о посипању пепелом, ако мисле да за то постоје људски, разумни и економски поводи?
Сви смо ми људи, сви ми грјешимо.
Ако је неко страно лице осујећено у куповини српских обвезница, па су се умјесто њега као инвеститори појавиле банке из Српске, нема разлога да јавност буде ускраћена за ту информација, јер је бечка емисија и законита и оправдана.
У времену које је пред нама повјерење инвеститора у министарство финансија и администрацију ће бити кључно за финансирање буџетске потрошње у Српској.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
