Нашa статистика не прати по узору на земље Западне Европе осјећања или сентименте које грађани и привреда гаје према будућим економским кретањима.
Ако би се покушали приближити овој врсти статистике која мјери очекивања о будућим економским кретањима први корак би требао бити мјерење осјећања или мишљења тржишних актера о садашњим економским кретањима.
Да би наш економски систем и његови учесници постали “емоционално интелигентни” није нужно да се проводе анкете о томе шта привредници или грађани мисле о садашњем стању бх економије или каква су њихова очекивања, мада је методолошки то најисправније и најпрецизније.
Из дјела наше монетарне статистике може се извући закључак шта наши грађани мисле о нашим банкама и индиректно о цијелом економском систему, те се на тај начин индиректно може одредити да ли се економија налази у стању оптимизма, или песимизма, као и колики је интензитет тих емоција.
У нашим банкама наши грађани и привреда држе депозите по виђењу, депозите за обављање трансакција (трансакционе депозите), краткорочне депозите и дугорочне депозите.
На промјене у економском систему најјаче реагују дугорочни депозити, за разлику од осталих депозита који се користе или за плаћање (депозити по виђењу и трансакциони депозити) или доспјевају у кратком року (краткорочни депозити).
Дугорочни депозити (видјети графикон) су најчешће штедни улози грађана који имају значајне вишкове ликвидности и који су емоционално и финансијски изузетно јако везани за овај облик своје имовине.
Та врста “бриге онога који посједује релативно много” тјера власнике ових депозита на изнадпросјечну имовинску бригу, која се испољава у изузетно брзој реакције на промјене у економским условима.
Реакцију у облику раскидања уговора о дугорочним депозитима и повлачења тих депозита, или (што је много рјеђи случај) њихов претварање у краткорочне деппозите сам дефинисао или као индекс страха, или као економско осјећање песимизма/оптимизма.
Дугорочни депозити грађана Босне и Херцеговине (фебруар 2020 = 100)
Извор: www.cbbh.ba (Обрадио Драган С. Јовић).
На увођење ванредног стања и затварање домаће и дјела стране економије власници дугорочних депозита у нашим банкама су реаговали повлачењем депозита из банака.
У поређењу са базним мјесецом (фебруар 2020 = 100) ниво депозита се смањивао 5 мјесеци узастопно, а њихова вриједост у јулу је 95,7 индексних поена.
Што је Индекс страха нижи, страхови у банкарском сектору, мјерени емоцијама власника дугорочних депозита су виши.
Ако се од вриједности индекса одузме 100 индексних поена добије се мјера оптимизма/песимизма власника дугорочних депозита (црвена линија, на десној скали).
У фебруару није било ни песимизма ни оптимизма, у марту песимизам је 1,7 п.п, а јулу негативне емоције су на врхунцу (-4,3 процентна поена) .
На описани начин могу се врло једноставно мјерити страхови и емоционални циклус у бх банкама који је настао након фебурара 2020.г. у условима пандемије и глобалног и до сада незабиљеженог успоравања економске активности у мирнодопском времену.
База за одређивање оптимистично-песимистичких ставова се не мора ограничити на фебруар 2020.г. већ се може и проширити на више претходних мјесеци како би се добила шира, стабилнија и референтнија почетна основа за оцјену осјећања тржишних актера.
Економски систем не може постати емоционално интелигентан ако не прати, ако не анализира и ако не тумачи емоције најважнијих тржишних учесника.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
