Прије пар дана Агенција за статистику Босне и Херцеговине (БХАС) је објавила податке о бруто домаћем производу за трећи квартал 2020.г.
Као и увијек, једну изузетно добру вијест, прати једна изузетно лоша вијест.
Босна и Херцеговина технички посматрано није ушла у рецесију, јер није остварена негативна стопа раста БДП-а као у претходном/другом кварталу
БДП у трећем кварталу 2020.г. је већи негу у другом кварталу 2020.г. – у јулу, августу и септембру произвели смо више роба и услуга него у априлу, мају и јуну.
Међутим, лоша вијест је да смо на европском зачељу по оствареној годишњој стопи раста БДП-а у трећем кварталу.
Европска статистика публикује податке за 33 земље, Босна и Херцеговина има мањи пад БДП-а само од њих шест (видјети графикон), а и испод је европског просјека (црвена линија на графикону).
Кључни разлог хрватског пада (-10%) је колапс туристичке сезоне због пандемијом условљеног мањег броја туриста, а приближно исти пад има и Грчка у којој је такође симбиоза странаца и мора значајан извор прихода.
Стопа раста бе-ха реалног БДП-а у трећем кварталу 2020.г. у односу на трећи квартал 2019.г. (у %)*
Извор: Евростат и БХАС. * Напомена: Црвена линија означава просјек за ЕУ.
Срби немају море, али то није једини разлог српског успјеха (успјех се овдје мјери мањим падом БДП-а у односу на просјечни).
Јер, и Босна и Херцеговина је копнена земља (Неум је изузетака), али ипак наш пад (-6,3%) је кудикамо већи од српског (-1,4%).
Остале земље екс СФРЈ и земље на сличном степену развоја (Албанија) су такође прошле кроз мањи бродолом.
Шампиони пандемије су Турска и Ирска, при чему резултат Ираца није изненађене, што се не би могло рећи и за Турке, који се налазе у вртлогу инфлације и војних интервенција.
Сматра се да земље које су у мањој мјери интегрисане у свјетску привреду, требају лакше поднијети њену дезинтеграцију (друштвено-економске рестрикције наметнуте пандемијом су облик дезинтеграционих економских процеса).
Овоме “логичком” правилу пркосе и Босна и Херцеговина и Хрватска, јер су испод европског просјека (-4,2%), али и аустријског (-4%) и њемачког (-3,9%).
Наш, босанскохерцеговачки, изговор би могао бити да нисмо под кишобраном ЕЦБ, а супротно нама Хрватска има приступ и кредитима Европске централне банке и наравно фондовима ЕУ.
И Турска и Ирска су издашно користиле тзв.примарну емисију, која се у лаичком говору означава као штампање новца.
У првој земљи штампарија је радила у Централној банци Турске, друга земља се новцем напајала преко Европске централне банке, а и Србија је одврнула “монетарну славину”.
Међутим и Шпанија, Италија и Француска су имале приступ кредитима ЕЦБ, али њихов стопе раста реалног БДП-а су негативне, -9,1%, -5,2% и -4,5% респективно.
Монетарна политика (“штампање” новца) није пресудан фактор успјеха/неуспјеха, битна је и пореска и фискална политика, као и привредна структура (највише су погођене земље које највише зарађују на туризму).
Босна и Херцеговина је у други талас пандемије (почео у другој половини октобра) ушла без промјене било које кључне пореске стопе и тако се поред монетарне политике лишила и једног значајног дјела фискалне политике.
Пореском политиком се може утицати на измјену привредне структуре, која ће бити отпорнија на кризе од постојеће.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
