На Илиндан ове године ММФ је одлучио да изврши ванредно додјељивање (алокацију) специјалних права вучења/СДР, по обиму највеће у историји ММФ-а (650 милијарди долара).
СДР је чедо ММФ-а, али можда и ’68. године, јер је измишљен годину дана након глобалних студентских немира, а та друштвена гибања која су имала и економске узроке су се прелила и та територију друге Југославије (Београд, Сарајево и Загреб).
Иако дјете ММФ-а СДР није ни валута ММФ-а, а не представља ни било какво потраживање према ММФ-у.
СДР је креиран да би се повећале девизне резерве земаља у које улазе валуте попут долара, фунте, швајцарског франка, јена и валуте европских земаља које ће касније замијенити евро.
СДР је суплемент, или на српском додатак, осталим девизним резервама које држе земље чланице ММФ-а, а креиран је да би се на вјештачки начин, без извоза роба/услуга и прилива ино новца и капитала у разним облицима повећала девизна ликвидност националних и свјетске економије.
СДР није кредит тј. позајмљени новац, он је вашингтонски дар са неба (сједиште ММФ-а је у Вашингтону), или како га ММФ назива – безусловна ликвидност (unconditional liquidity).
Босна и Херцеговина неће морати враћати овај новац, али ће морати платити камату на њега (0,05%), јер ће када потроши додјељени СДР бити нето дужник по додјељеном СДР-у.
Нето дужници по СДР-у (додјељени СДР већи од СДР који земља има у посједу) плаћају камату ММФ-у.
Босна и Херцеговина тј. њени ентитети могу вршити плаћање у СДР-у, ако друга страна то прихвати, а ако не прихвати, СДР се мора конвертовати у неку националну, конвертибилну, валуту тј. у девизу, па тек онда искористити за плаћања.
БХ ентитету се могу обратити за конверзију СДР-a било којој земљи којој се девизне резерве прелијевају, а то је свака земља која има суфицит текућег рачуна платног биланса односно земљa којa више извози него што увози (видјети графикон).
Са обзиром да је додијељивање СДР-а извршено по босанскохерцеговачким ентитетима, у складу спољнополитичком оријентацијом Република Српска ће вјероватно прво покушати да кроз билатералне односе са Русијом и/или Кином изврши конверзију СДР-а у доларе или евре, јер ове земље биљеже плус у спољној трговини са остатком свјета.
Салдо текућег рачуна у 2020.г.
у % БДП-а
Извор: Свјетска банка. На графикони су приказане земље са суфицитом салда текућег рачуна платног биланса.
Она конверзију СДР-а може извршити и са Аустријом и Њемачком, јер и те двије земље имају вишак девизних резерви (мјерено салдом текућег рачуна платног биланса).
Ако Аустрија и Њемачка понуде/прихвате конверзију СДР-а њу треба прихватити и подржати због прагматичних и економских разлога, али и историјских мотива.
Оснивање и међународно признање Краљевине Србије је аустријски пројекат (тј. Аустроугарски).
На Берлинском конгресу Аустрија је заступала интересе Србије, а Русија интересе Бугарске.
Са мањим прекидима, од 1878. па све до 1903. (мајски преврат) Србија (династија Обреновића) је водила аустрофилску политику.
Аустрија је од свог нововјековног установљења (1955.г.) руска интересна сфера.
Кумови аустријској нацији су Руси, у центру Беча је споменик руским ослободиоцима .
Русија је на бх тржиште стигла куповином аустријске Волксбанк, која има своје ћерке-банке у Босни и Херцеговини (сада су то Сбербанк Бањалука и Сарајево).
Са друге стране, Трећи рајх је Краљевини Југославији у трећем мјесецу 1941.г. начинио фер понуду која је прво прихваћена (приступање Тројном пакту, али уз де факто војну неутралност), а потом развргнута (мартовски преврат), након чега је услиједило дивљачко бомбардовање Београда и окупација са свим својим посљедицама.
Након вишегодишње битке око Сјеверног тока 2 (снабдјевање Њемачке руским гасом преко Балтичког мора) њемачка администрација је из двобоја са америчком изашла као побједник, послије чега је Њемачка постала још већи економски џин (осугурала своју енергетску будућност), а престала је бити политички патуљак.
У Бечу су живјели и стварали и Вук Караџић и Петар Кочић (“Јазавац” је по Кочићевом казивању написан за једну ноћ у Бечу), у Бечу има Срба скоро колико и у Бањалуци (незванична процјена), у Бечу су се школовали и младалачке дане проводили чланови многих аговских и беговских породица, Беч је био главни град сва три бе-ха народа 40 година (1878 – 1918.г.)
Беч и Аустрија су врло јефтино годинама школовали генерације и генерације студената из Босне и Херцеговине и преносили им врхунска знања и вјештине.
Генерално, било би пожељно да СДР који је додјељен бх ентитетима заједнички откупе поред Кине и Русије и Аустрија и Њемачка.
Босна и Херцеговина је Исток на Западу, али и Запад на Истоку.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.