Kada je Rusija napala Ukrajinu, mnoge evropske institucije pripisale su inflaciju tom ratnom energetskom poremećaju, iako su svi znali da se inflacija uvukla u sistem mnogo ranije, pod krinkom onoga što se stručno naziva kvantitativno popuštanje, a nestručno, ali ne i pogrešno, štampanje novca.
Ništa slično nije se dešavalo u Evropi nakon napada na Iran, uprkos izuzetno jakim i vidljivim efektima energetskog šoka na cene. Malo ko se usuđuje da Americi spočita pokretanje velikog ekonomskog poremećaja; njena ekonomska i vojna moć, kao i finansijski uticaj, sprečavaju uspostavljanje analogije između „američkog rata” i „ruskog rata”.
Ali nešto slično kao da se delimično dešava u Bosni. Kao da se nije znalo za inflaciju do marta 2026. godine. Sada deo struke ponovo upire prstom u energiju kao glavnog krivca drugog talasa inflacije, a tek nedavno je prošao prvi.
Objavljeni podaci o baznoj inflaciji, koju izračunava CBBiH, u poređenju sa ukupnom inflacijom pokazuju razmere predrasude o tome da je sukob na Srednjem istoku uzrok visokog nivoa cena u BiH.
Stvari postaju kristalno jasne ako se inflacija računa kao međugodišnja, poređenjem meseca sa istim mesecom prethodne godine, a ne perioda sa periodom, kako to čini CBBiH (videti grafikon).
Baznu inflaciju CBBiH računa tako što iz ukupne inflacije uklanja hranu, bezalkoholna pića i veći deo energenata (gas, tečna i čvrsta goriva, toplotnu energiju, kao i goriva i maziva za lična vozila), odnosno uklanja one stavke inflacije koje su veoma promenljive, izložene velikim kratkoročnim skokovima i koje ne dozvoljavaju da se vidi čista inflacija, očišćena od energetskih i prehrambenih šokova.
Bazna inflacija meri se kako bi se ocenilo koliki je uticaj cena hrane i energije na ukupnu inflaciju i da li dolazi do prelivanja svetskih cena, što energija, po načinu određivanja cena, u potpunosti jeste, a hrana velikim delom, na deo potrošačke korpe koji nije energent.
Do marta 2026. oko 30% promena u baznoj inflaciji bilo je određeno promenama cena energije i hrane, a tokom 2024. godine ove dve svetske cene obarale su ukupnu inflaciju u Bosni.
Međugodišnja ukupna i bazna inflacija u BiH
januar 2024 – mart 2026.
Izvor: www.cbbh.ba, www.bhas.ba.
Razlike između bazne i ukupne inflacije bile su najveće u drugoj polovini 2024. godine, kada su dva glavna svetska robna tržišta (hrane i energije) delovala deflatorno na ukupnu inflaciju, a pad cena hrane i energije bio je vidljiv i pre početka sukoba na Srednjem istoku.
Bazna inflacija je izuzetno tvrdokorna, u proseku oko 4%, a to je znak da nisu samo cene energije i hrane presudno određivale ukupnu inflaciju u BiH do februara 2026. godine.
Po evropskim standardima, visoka inflacija u BiH postojala je i pre marta 2026, a rast cena energenata samo ju je dodatno pogurao naviše. Inflacija u martu jeste odgovor na naftni šok, ali je bazna inflacija svedok da BiH stalno ima visoku temperaturu.
Ukupna inflacija u Bosni velikim delom počiva na hrani, stanovanju, energiji i transportu, a ove kategorije potrošnje predstavljaju oko 65% ukupne potrošnje bosanskih domaćinstava.
Bez rata inflacija u Bosni bi u martu bila oko 3%, a sa ratom je oko dva procentna poena viša, ali tempo inflacije diktira i visoka bazna inflacija — bez nje reakcija inflacije na energente ne bi bila tako izražena.
Na već visoku baznu inflaciju sada se nadovezao i problem visokih cena energenata. Ove dve inflacije sada deluju zajednički. Posle perioda depresirane ukupne inflacije, ona je prvi put u martu postala viša od bazne.
Prethodno smo nagovestili smo da će ukupna inflacija brzo premašiti baznu inflaciju, jer je energetski šok bio veoma jak, a od marta na inflaciju zajednički deluju visoke cene energije, i godinama povišena bazna inflacija.
