Tokom izveštavanja o ekonomskim pokazateljima, uobičajeno je da se posebna pažnja usmeri na ekstremne vrednosti podataka.
Dva takva podatka — jedan sa izrazito pozitivnim, a drugi sa izrazito negativnim značenjem za ekonomiju Bosne i Hercegovine objavljena su, prvi pre pet godina, a drugi nedavno.
Od 2005. do 2021. godine, u robnoj razmeni sa inostranstvom, Bosna i Hercegovina je u proseku beležila deficit na nivou od oko 7,4 milijarde KM — toliko je više uvozila nego što je izvozila.
U tom razdoblju, od proseka je odstupano samo u dve godine — tokom 2007. i 2008. godine — kada je zabeležena izražena kreditna ekspanzija, jer su banke beležile godišnji rast kreditne aktivnosti od preko 20%, pa čak i više od 30%.
Takav rast kredita i stvarna tražnja koju je on generisao neminovno su se morali odraziti na robnu razmenu sa inostranstvom, kroz ubrzaniji rast uvoza u odnosu na izvoz. Tako je deficit 2007. iznosio 8,5 milijardi KM, a 2008. godine čak 10,5 milijardi KM.
Pandemija korona virusa povećala je smrtnost među odraslima, a ekonomske i društvene restrikcije — i globalne i regionalne — dovele su do pada realnog BDP-a Bosne i Hercegovine za 3%. Ipak, efekti smanjenja potrošnje fizičkih i pravnih lica pozitivno su se odrazili na robnu razmenu, i u apsolutnim i u relativnim iznosima.
Saldo robne razmene u Bosni i Hercegovini
u milijardama KM, 2005 – 2024.
Izvor: www.cbbh.ba
Tako je robni deficit, koji je 2019. godine iznosio skoro 8 milijardi KM, u 2020. pao na 6,3 milijarde KM, dok je u 2021. godini iznosio 7,17 milijardi KM.
U prvoj godini pandemije — ispunjenoj tugom, bolom i naglim rastancima sa do juče potpuno zdravim ljudima — deficit u robnoj trgovini pao je na najnižu vrednost od 2005. godine.
Deficit je te godine bio najniži i u relativnom smislu — iznosio je 18% BDP-a.
Tokom 2022. godine, kako su pandemijske restrikcije slabile, novi globalni šok postala je inflacija.
U inflacionom ambijentu, robni deficit Bosne i Hercegovine eksplodirao je i porastao na 10,2 milijarde KM, a naredne godine ostao je na približno istom nivou.
Inflacija je u 2024. smanjena na 2,4%, ali i pored toga deficit je dodatno porastao za 1,5 milijardi KM — na 11,8 milijardi KM.
U ovom tekstu ukazali smo na minimalne i maksimalne vrednosti robnog deficita u petogodišnjem periodu (2020–2024).
Prvi ekstrem relativno je lako objašnjiv — veliki pad BDP-a i smanjena tražnja za uvoznom robom doveli su do smanjenja deficita.
Na drugi ekstrem — najveći robni deficit u istoriji Bosne i Hercegovine — odgovor moraju dati bosanska vlada (Savet ministara) i Centralna banka Bosne i Hercegovine.
Njihova je dužnost da najpre identifikuju njegove uzroke, a zatim definišu mere ekonomske politike usmerene ka njegovom smanjenju.
