Однос монетарне политике према домаћем буџету и домаћим предузећима се у Србији, као и у огромној већини земаља, у задњих 25 година формирао под утицајем идеологије, струке и на крају епидемије, а наравно и између ових крајности – кроз њихову комбинацију.
У претходној објави питање кредитирања државе Србије и српског приватног сектора од стране Народне банке Србије (НБС) није посматрано у контексту потпуно различитих фаза у развоју српске монетарне политике.
Кроз једноставну анализу временских серија (видјети графикон), а на основу годишњих података, идентификовано је пет карактеристичних фаза монетарне политике НБС.
Завршетак прве фазе пада у години рата Србије и Нато пакта, када су финансирање ратних издатака и ратна економија захтјевале интезиван ангажман НБС.
За ову фазу је карактеристично да још није започела трансформација државне у приватну својину, те је зато изложеност НБС према правним лицима са сједиштем у Србији (резиденти) осим због ратне економије, највећим дијелом проузрокована политичком идеологијом странака лијево од центра које су у то вријеме вршиле власт у Србији.
Државотворна монетарна политика је претходница српског пута од социјализма ка капитализму.
Када би били расположиви мјесечни и годишњи подаци о кредитима НБС прије 1999.г. (уназад пар година), вјероватно би се и тада примјетио велики кредитни ангажман НБС, која је на крају 1999.г. 14,4% свој активе држала у кредитима који су дати српским резидентима, било држави било предузећима.
Кредити и потраживања Народне банке Србије према правним лицима са сједиштем у Србији
(у % од укупне активе Народне банке Србије)
Извор: НБС (обрадио аутор).
Друга фаза, која је опет под утицајем идеологије (другачије од претходне), наступа 2000.г. и траје годину дана, а њу покреће промјена власти (5.октобар 2000.г.) и нови стручни ставови, који радикално мјењају однос државе, државних фирми и НБС, те учешће државе и српских предузећа у имовини НБС пада на у просјеку 4%.
Ову фазу сам назвао пауза, јер јој претходи и сљеди период интезивне кредитне сарадње НБС и резидената.
Да ли би трећа фаза односа НБС са српским резидентима трајала више од три године (2002 – 2004.г.) да није дошло до промјене премијера (атнетат на премијера је извршен у марту 2003.г.) немогуће је казати, као што се ни не зна да ли је баш лично он као глава извршне власти био идејни творац нове симбиозе државе и НБС.
Са друге стране очигледно је да политичке групације које врше власт, а које себе сматрају демократама, управљају са НБС другачије него у првим годинама своје власти.
За ове три године у просјеку НБС улаже 12% своје активе у кредите држави Србији и српским предузећима и ова фаза представља изненадни скок у српској монетарној политици.
Фаза летаргије у монетарној политици НБС започиње 2005.г. и траје све до 2019.г., а њеном настанку и трајању кум је био стручни став по којем банка, иако народна, не треба кредитирати државу која ју је основала, а ни банке регистроване у држави.
У овоме периоду НБС се повлачи са домаћег тржишта, одбија кредитирати државу и домаће фирме и скоро сву своју активу кроз куповину ино обвезница и држања депозита у ино банкама, ангажује на кредитирање страних држава и страних банака, а домаћем тржишту оставља свега 0,2% своје имовине.
Прекид везе народа/демоса и Народне банке Србије је трајао 15 година, а преокрет није само резултат борбе против невидљивог свијета (вируса) већ и новог става извршне власти да се Србија не задужују по сваку цијену код ММФ-а.
Пандемија и нова економска доктрина Владе Србије су већ од марта 2020.г. почели производити промјене у монетарној политици НБС.
Изложеност (потраживања и кредити) НБС према српским резидентима су са 0,2% (2019.) скочила на 7,2% (2020.г.).
На крају 2020.г. НБС потражује од државе Србије 93,2 млрд. динара или 780 мил. евра.
Србијa је током 2020.г. прошла кроз монетарну ренесансу настала дјеловањем нових идеја, нових стручних погледа и епидемије, а препород српске монетарне политике не мора бити заустављен ако се уговори нови финансијски аранжман са ММФ-ом?
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.