Законска затезна каматна стопа (з.з.к.с.) у Федерацији Босне и Херцеговине је, или ће бити, 10%, у Републици Српској она је приближно 11% (0,03% дневно x 365 дана = 10,95%), а у Србији з.з.к.с. на потраживања српских предузећа (предузећа са сједиштем у Србији) у конвертибилним маркама је 8% (видјети графикон). Разлика од 2 процентна поена (10%-8%), односно три процентна поена (11%-8%) је огромна и заслужује економско и рационално објашњење?
Пођимо од Србије. Зашто је Србија на потраживања српских предузећа која извозе у БиХ одредила з.з.к.с. од 8%, а на динарска потраживања 10,25%?
Иако није чланица Европске уније Србија има велику жељу да буде чланице у историји европској, највеће европске породице народа. Сапутник сваке жељене интеграције је усклађивање правних прописа, а у томе процесу наравно увијек онај који „жели“ прати онога ко „одлучује“ о жељи.
ЕУ је огромна и по територији и по популацији и економски. Пратилац великих организација је увијек бирократизација процеса одлучивања и зато Парламент ЕУ, по узору на некада Савез Совјетских Социјалистичких Република, нормира битне појаве кроз доношење директива.
Једна од тих директива је Директива 2011/7/ЕУ европског парламента и вијећа о борби против кашњења у плаћању у пословним трансакцијама од 16. фебруара 2011. (Директива).
У члану 2 (ставови 6 и 7) Директиве дефинише се затезна каматна стопа и њени елементи.
З.з.к.с. представља збир референтне каматне стопе (РЕКС) и барем 8 постотних поена.
Са овим моделом одређивања з.з.к.с бх стручна јавност је упозната прије равно 6 година.
За земље зоне евра РЕКС је каматна стопа на главне операције рефинансирања Европске централне банке (ЕЦБ) која тренутно износи 0%, a РЕКС може бити и граничнa каматна стопа на главне операције рефинансирања.
За земље које нису чланице зоне евра, тј. чија валута није евро (нпр. Србија,БиХ,Црна Гора, Хрватска), РЕКС је одговарајућа каматна стопа коју одреди њена национална централна банка.
Како је РЕКС Народне банке Србије (НБС) 2,25% то је з.з.к.с на динарска потраживања у Србији 10,25% (2,25%+8%).
НБС сматра да Централна банка БиХ нема РЕКС па је за бх квази референтну каматну стопу узела каматну стопу ЕЦБ која је 0%.
0% + 8% = 8% и тако је ријешена енигма висине з.з.к.с. на потраживања у конвертибилној марци у Србији.
Зашто Босна и Херцеговина, њени ентитети, не примјењују исту формулу за израчунавање з.з.к.с. иако и у БиХ постоји општи концензус да се по сваку цијену, што прије, падне у наручје Европске уније?
Први одговор на то питање би могао бити да бх ентитети желе да њихови парламенти законом одређују з.з.к.с, јер мисле да одредница/придјев „законска“ нужно значи да се мора донјети закон о затезној каматној стопи.
Други разлог би могао бити да не знају за методологију одређивања з.з.к.с установљену од стране Европског парламента.
Треће објашњење енигме је да је ентитетима позната методологија Европског парламента, али да немају информацију да Централна банка БиХ има каматну стопу која се може третирати као референтна каматна стопа, тј. да немају информацију да постоји накнада на вишак изнад обавезна резерве, а која је тренутно – 0,5%.
Ако претпоставимо да БиХ нема референтну каматну стопу онда би се бх з.з.к.с по узору на Србију могла одредита на нивоу од 8% (0%+8%), гдје функцију бх РЕКС прузима каматна стопа ЕЦБ на главне операције рефинансирања.
Ако прихватимо да је накнада на вишак изнад обавезна резерве коју одређује ЦББиХ бх референтна каматна стопа онда би бх з.з.к.с. требала бити 7,5% (-0,5%+8%).
На Босни и Херцеговини је да одлучи да ли ће слиједити европски пут, или ће ићи путем којим се рјеђе иде, знајући при томе да иде странпутицом.
У Републици Српској је з.з.к.с од 2001.г. до 2018.г. била 18,25%. Сада је 11%.
У Федерацији Босне и Херцеговине је з.з.к.с од 2001.г. до 2019.г. била 12%. Од 2020.г. она ће бити 10%.
По Европском стандарду минимална вриједност бх з.з.к.с би требала бити у интервалу 7,5%-8%.
Наравно, може се одредити и виша з.з.к.с (Директива оставља ту могућност), али Србија обрачунава на нашу властиту валуту з.з.к.с од 8%, иако се српска предузећа у пословању са бх предузећима излажу и ризику промјене девизног ризика (КМ/динар), а у БиХ тај ризик, због фиксног девизног курса КМ, де јуре не постоји.
Нема разлога да творци закона у Босни и Херцеговини и даље кажњавају физичка и правна лица која их што директно, што индиректно, бирају у највиша представничка тјела.
И Босна и Херцеговина је Европа.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
