Analiza cene nafte u dužem vremenskom periodu otkriva njenu snažnu povezanost sa ekonomskim kretanjima, razvojem tehnologije i ponašanjem glavnih tržišnih aktera.
U osnovi svih promena cena nafte nalaze se promene u ponudi i tražnji, bez obzira na to da li do njih dolazi spontano ili namerno – kroz ograničenje ili povećanje ponude od strane glavnih proizvođača i izvoznika nafte, ili pak usled finansijskih špekulacija.
Početkom 1980-ih, neke zemlje članice OPEK-a povećale su proizvodnju kako bi povratile udele na tržištu. Ovo je dovelo do viška ponude, što je oborilo cene nafte tokom većeg dela 1980-ih i 1990-ih godina. Takođe, Sovjetski Savez je bio veliki proizvođač, a njegove zalihe i proizvodnja su dodatno povećavali globalnu ponudu.
Od juna do septembra 1990. godine (1), cene nafte su rasle prvenstveno zbog invazije Iraka na Kuvajt u avgustu i straha od prekida isporuka velikih količina nafte. Geopolitička kriza i očekivanja smanjenja ponude bili su glavni pokretači rasta cena u tom periodu.
Cena nafte padala je od februara 1997. do februara 1999. godine (2) zbog azijske finansijske krize (smanjena tražnja), povećane ponude (OPEK i ostali proizvođači nisu smanjili proizvodnju), blage zime i velikih zaliha.
OPEK je smanjio proizvodnju kako bi stabilizovao tržište nakon velikog pada cena krajem 1990-ih. Globalni oporavak i rast potražnje, kao i geopolitičke tenzije i nesigurnosti, uticali su na rast cena od februara 1999. do oktobra 2000. godine (3).
Tokom 2000-ih, Kina, Indija i druge brzo rastuće ekonomije značajno su povećale potrošnju energije, uključujući naftu. Pored snažne tražnje, rast cena podstakli su i geopolitički rizici, ograničenja u ponudi i finansijske špekulacije.
Pad cena od avgusta 2006. do januara 2007. godine (4) bio je posledica sezonskih faktora, zabrinutosti zbog usporavanja rasta tražnje, jačanja dolara i povećanja proizvodnje i zaliha nafte.
Cene nafte snažno su rasle do juna 2008. godine (5), zahvaljujući snažnoj globalnoj tražnji, ograničenoj ponudi, geopolitičkim tenzijama, špekulacijama i slabom dolaru. Taj period je kulminirao rekordnim cenama sredinom 2008, neposredno pre svetske finansijske krize.
Pad cena nafte nakon juna 2008. usledio je kao reakcija na kolaps globalne ekonomije, koja je smanjila tražnju i pokazala da visoke cene nisu održive. Pad je bio brz i drastičan (6) – jedan od najbržih u istoriji tržišta nafte – i ukazao je na to koliko cene mogu zavisiti od finansijskih očekivanja, a ne samo od realne ponude i tražnje.
Rast cena od decembra 2008. do početka 2012. (7) rezultat je oporavka potražnje, ograničene ponude, geopolitičkih tenzija (Bliski istok, Nigerija, Iran) i investicionih kretanja na tržištu.
Spot cena sirove nafte u USD
(maj 1987 – jun 2025)
Izvor: https://www.eia.gov/ Spot cena je cena za trenutnu, a ne buduću, isporuku nafte.
Od juna 2014. godine, cena nafte je naglo pala (8) jer je ponuda značajno nadmašivala tražnju, a OPEK nije reagovao smanjenjem proizvodnje. Pogoršani ekonomski izgledi i gomilanje zaliha dodatno su doprineli padu.
Tehnološki napredak u eksploataciji nafte iz škriljaca (fraking) u SAD-u doveo je do velikog povećanja američke proizvodnje, te su SAD 2018. postale najveći proizvođač nafte na svetu.
Januar 2016. (8) obeležen je vrhuncem krize izazvane prekomernom ponudom, slabom tražnjom i geopolitičkom strategijom OPEK-a. Od februara te godine, cene su počele da rastu usled tehničkog oporavka (dostignut minimum) i najava dogovora o zamrzavanju proizvodnje.
Rast cena od početka 2016. do septembra 2018. (9) rezultat je koordinisanog smanjenja proizvodnje od strane OPEK+, boljeg balansa između ponude i tražnje, rasta globalne ekonomije i geopolitičkih rizika.
Pad cena od septembra 2018. usledio je zbog povećanja američke proizvodnje, zabrinutosti zbog usporavanja globalne tražnje, trgovinskih sukoba, nesuglasica unutar OPEK+ i jačanja dolara.
Ove pojave dodatno su pogoršane izbijanjem pandemije 2020. godine (10), zatvaranjem nacionalnih ekonomija i ograničenjem transporta robe, što je dovelo do istorijski najvećeg pada tražnje i proizvodnje nafte. U jednom trenutku zabeležena je i negativna cena nafte.
Cene su ponovo rasle do juna 2022. (11) zbog snažnog oporavka tražnje nakon pandemije, ograničenja u ponudi (OPEK+), geopolitičkih tenzija (posebno rata u Ukrajini) i opšte nesigurnosti u svetskoj ekonomiji.
Od juna 2022. cene su padale usled usporavanja globalne tražnje, povećane ponude nafte, rasta kamatnih stopa i restriktivne monetarne politike ECB-a i FED-a, kao i zbog ekonomskih neizvesnosti u Kini i prelaska na održivije izvore energije.
Bez obzira na konkretne faktore, ravnoteža ponude i tražnje uvek je bila osnovna sila koja je određivala spot cenu sirove nafte.
