У банкарству постоји много црно-бијелих подјела.
Једна од њих је подјела дужника на “добре и лоше момке”, тј.подјела кредита на добре и лоше кредите.
Критерији за ову подјелу могу бити рачуноводствени, пословни, објективни, субјективни, а што је најбитније ови критерији се мјењају током времена.
Некада се нпр. сматрало да је дужник који касни са отплатом кредита више од 90 дана лош дужник, а његов кредит је третиран као лош кредит.
Временом се мјењао и рачуноводствени/билансни третман лоших кредита.
Када је у септембру 2008.г. банкротирала америчка банка Lehman Brothers, што представља кључни догађај у глобалној финансијској кризи, најлошији међу лошим кредитима нису евидентирани у билансу банака, већ ван биланса.
БХ банке су те 2008.г. у кризу ушле са само 3% лоших кредита у односу на укупне кредите (први црвени квадрат на графикони).
Како се кварила економија кварио се и кредит и зато од те године лоши кредити расту.
У 2010.г. (Република Српска) и 2011.г. (Федерација Босне и Херцеговине) најлошији од тих лоших кредита се пребацију из ванбилнсне евиденције у биланс и лоши кредити даље расту.
Са друге стране неке банке су продавале лоше кредите што је стварало илузију побољшања квалитета имовине бх банкарског сектора.
Од јануара 2020.г. опет се најлошији међу лошим кредитима евидентирају изван биланса, тако да су бројке о лошим кредитима из септембра 2008.г. и марта 2020.г. приближно упоредиве.
Удио лоших кредита у укупним кредитима бх банака (у %)
Извор: ЦББиХ (Обрадио Драган С. Јовић, Bife.ba)
У септембру 2008.г. се у кризу ушло са 3% лоших кредита, а у марту 2020.г. са 6,6% лоших кредита у односу на укупне кредите.
Лоши кредити су терет за банке.
Раст трошкова пословања усљед раста лоших кредита тјера банке на опрезнију пословну политику.
Већа опрезност значи мање нових кредита, смањење кредита оставље мање новца у билансима предузећа и новчаницима/текућим рачунима грађана, а са мање новца се може купити мање роба и услуга.
Не постоји прецизна граница која одређује који ниво лоших кредита представља проблем за пословање банака, али ипак удјел лоших кредита у укупним кредитима од око 10% је некада представљао вододјелницу између банкарског сектора који има озбиљне проблеме у пословању и онога који нема.
Када су банке у проблемима онда и јавни сектор има проблеме када покушава да се задужи код банака.
Ових дана се и Република Српска и Град Бањалука задужују на финансијском тржишту – они индиректно од бх банака траже да им позајме новац.
Један од начина да се превазиђе дио проблема са лошим кредитима је да се изврши докапитализација банаке тј. да се повећа капитал банке, али то је врло лако казати, а у кризи врло тешко урадити, јер се у свакој кризи број власника капитала који су вољни да даље инвестирају значајно смањује.
Драган С. Јовић*
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.