По методологији ММФ-а и Европским статистичким стандардима (ЕСА 2010), када се у девизну имовину бх банака укључе КМ кредити са девизном клаузулом, а у девизне обавезе депозити у КМ са девизном клаузулом разлика између девизне активе и девизне пасиве бх банака (нето отворена девизна позиција) или је позитивна или је у равнотежи.
Ову нето отворену позицију смо назвали де факто нето отворена девизна позиција.
Kако би изгледала нето девизна позиција бх банака де јуре, тј. када би се узела у обзир правна чињеница да су кредити у КМ са девизном клаузулом исплаћени у КМ и да се враћају у КМ, као и да су депозити у КМ са девизном клаузулом уплаћени у КМ и да не постоји обавеза банака да их исплати у девизама?
Кад се активи и пасиви са девизном клаузулом одузме статус девизне активе/пасиве према нашој процијени девизне обавезе су значајно већа од девизних потраживања (видјети графикон).
Ако се од КМ кредита са девизном клаузулом у износу од 10,2 милијарди КМ (стање са 31.3.2020.г.) одузме процијењена вриједост депозита са девизном клаузулом (1,9 милијарди КМ, колико су износили у јануару 2019.г.), а пошто је са крајем марта 2020.г. по методологији ММФ-а и ЕСА 2010 нето девизна позиција у равнотежи, добије се процјењена де јуре нето девизна позиција у износу од око – 8,3 милијарди КМ.
Нето отворена девизна позиција банкарског сектора Босне и Херцеговине
у првом кварталу 2020. (у милијардама КМ)
Извор: АБРС, ФБА, ЦББиХ и процјена аутора.
Добијена вриједност је једнака износу од -4,2 милијардe ЕУР.
Нето девизна позиција бх банака је де јуре отворена и кратка, тј негативна (девизне обавезе су веће од девизних потраживања).
Тако изгледа девизни подбиланс нашег банкарског сектора ако се вреднује по валути која је уговорена у уговору о кредиту и у уговору о депозиту, без обзира на увођење девизне клаузуле у ове уговоре.
Ако се прихвати постојање ове врсте неравнотеже, која је на нивоу од око четвртине бруто домаћег производа Босне и Херцеговине, наш банкарски сектор захтјева хитну дееуризацију тј. чишћење банкарских пасива од обавеза у еврима према домаћим депонентима и штедишама и њихово претварање у КМ, те мотивисање банака да не употребљавају девизну клаузулу.
Стратегију дееуризације банкарског сектора имају Србија, Македонија, Албанија, а постоји крајња економска потреба да и Босна и Херцеговина добије ову стратегију.
У Србији се ова стратегија зове “Стратегија динаризације”, јер је динар српска валута, а циљ је афирмисати динар у односу на евро.
Стратегија представља начин и средства за остварење неког циља, а главни циљ дееуризације је смањење девизног дебаланса у бх банкарском сектору који је де јуре 4,2 милијарди ЕУР, у корист девизних обавеза.
Стратегија би можда требала укључити и макро и микро аспект дееуризацији, законодавну, извршну и судску власт, поред банакарког система и привреду, агенције за банкарство, те министарства финансија.
Ако ипак доносиоци економских одлука сматрају да методологија ММФ-а и ЕСА 2010 даје праву информацију о нето отвореној девизној позицији босанскохерцеговачког банкарског сектора и ако доносиоцима економских одлука није занимљива чињенице да је прије десетак година ММФ тврдио да су КМ кредити са девизном клаузулом, кредити у КМ, а не девизни кредити, онда Босни и Херцеговини не треба стратегију дееуризације, за коју се у неким другим земљама, узред будиречено, залаже управо ММФ.
мр Небојша Балабан, дипломирани економиста
Илија Ђакић, дипломирани правник
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.
