Одступање усвојене структуре и висине буџета од пожељне или очекиване захтјева поновно уравнотежење буџета или ребаланс буџета.
Буџетски приходи се поново усклађују са буџетским расходима (по висини и по структури), а разлика је буџетски салдо/буџетско стање, који може бити буџетски суфицит/вишак или најчешће буџетски дефицит/мањак.
Ове године буџет Републике Српске је два пута прошао кроз процес поновног уравнотежења, а у оба случаја приходи су мањи од расхода, па је буџет у мањку и мора се финансирати задуживањем.
Приликом расправе о буџету у Републици Српској и Босни и Херцеговини се увијек истиче његова величина тј. вриједност буџетских расхода.
Други показатељ који се износи у јавним расправа је номинална величина буџетског дефицита.
Врло ријетко се у Босни и Херцеговини буџетски мањак мјери у односу на величину економије тј. у односу на БДП (видјети графикон).
Однос буџетског мањка/вишка у односу на БДП је вишедеценијска, уобичајена, свјетска, општеприхваћена и општепозната пракса начина изражавања стања једног буџета.
Планирани буџетски мањак/дефицит у % БДП-а, 2020.г.
Извор: Министарство финансија Хрватске/Србије/Републике Српске (Обрадио Драган С. Јовић).
По другом овогодишњем ребалансу планирани буџетски расходи Српске су 3 млрд. КМ, a а планирани буџет 3,6 млрд. КМ.
Тај податак није упоредив са буџетским расходима/буџетом било којег другог економског система, јер се економски системи разликују по величини.
Ни податак да је планирани буџетски мањак Републике Српске 394 мил. КМ не значи много, јер ни са чим није упоређен.
Па ипак, у нашем јавном мнјењу, у парламенту, се увијек истиче апсолутна вриједност мањка.
Када се мањак стави у однос са БДП-ом добије се податак који је упоредив између земаља.
Буџетски мањак Српске је око 60% буџетског мањка Хрватске, а два ипо пута је мањи од српског буџетског мањка.
Бројеви 3,8% … 6,5% …. и 8,9% се вежу за мањак и урезују у мозак, а не вриједности мањка у маркама, кунама и динарима.
Вриједност мањка од 3,8 % БДП је израчуната на основу очекиване вриједности БДП-а за 2020.г.
Без обзира што су ове вриједности мањка планиране/очекиване, са њима се увијек мора почети било каква расправа о буџетској и фискалној политици.
Сљедећи пут када Народна скупштина Републике Српске буде доносила буџет или вршила ребаланс буџета прва информација упућена грађанима и сељацима треба да буде колика је вриједност буџетског мањка/вишка у односу на сву вриједност роба и услуга коју ће бе-ха грађани и сељаци произвести у тој години дана.
Драган С. Јовић
*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.