Ликвидност у Босни и Херцеговини – Седална економија

Професија са којом се човјек бави значајно опредјељује једну врсту његовог животног стила, који се тиче положаја тијела приликом обављања послова.

Ако човјеков дневни рад захтијева пуно сједења онда се његов животни стил може окарактерисати као  сједећи или седални животни стил, а он није добар за здравље кичме, па онда свега осталога, јер хомо сапиенс спада у групу сисара – кичмењака.

“Седална економија”, као теоријски појам не постоји у економској знаности,  али у  економској пракси постоји нешто што би се заиста могло дефинисати као такво економско стање или такав економски положај.

Почетком прошле деценије често  се приговарало банкама и у зони евра и у САД да сједе на парама и да недовољно кредитирају привреду и становништво  и у томе се проналазио узрок спорог економског опоравка.

БХ банке код Централне банке Босне и Херцеговине држе обавезну/законску резерву на рачуну резерви (6 млрд. KM у 7/2021.)

Међутим, банке код Централне банке Босне и Херцеговине и вишак изнад обавезне резерве (енг. excess reserves) у износу од 3,2 млрд. КМ (7/2021.)

Овај ионако огроман вишак новчаних средстава се стално повећава, у односу на период прије пандемије је вeћи за 277 мил. КМ (видјети графикон), а како кредити расту по скромној стопи (2% годишње у јулу)  то упућује на  закључак да просјечна бх банка сједи на парама.

Карактеристични елементи бх седалне економије у јулу 2021.г.

прираст  у односу на фебруар 2020.г. (у милијардама КМ)

Извор: www.cbbh.ba.

Република Српска је у Лондону посудила 350 мил. ЕУР, а дио тих пара је и даље на њеним депозитним рачунима код бх банака (депозити централне владе), па је закључак да и Република Српска сједи на парама, за сада.

И бх приватни сектор, оличен у приватним предузећима (нефинансијскa приватнa предузећа), је “одлучио” да, у просјеку, ништа не предузима и од почетка короне његови депозити су порасли за више од једне милијарде долара (1,24 mlrd. KM). 

Дакле, и приватни корпоративни сектор сједи на парама.

Депозити становништва, који такође спада у приватни сектор,  такође расту, па и бх становништво, у просјеку сједи на парама.

Депозити бх становништва су се од 2/2020.године до 7/2021.године повећали за округло једну милијарду марака.

Између банака, приватног сектора и дијела централне владе (Република Српска) као да постоји имплицитни и прећутни концензус да се сједи на парама?

Данас је  мало економских система, ако они уопште постоје, који се могу похвалити да сједе на овако огромној ликвидности која није употребљена за потребе економског раста и развоја.

Прираст новчаних средстава (2/2020 – 7/2021.) четири побројане ставке бх седалне економије је скоро три милијарде (2,88 млрд. КМ) или  готово 9% бх БДП-а у 2020.г.

Људи који раде сједећи се, здравља ради, морају повремено разгибавати.

У седалној економији разгибавање  би се могло подвести под трансформацију вишка резерви у кредите, претварање депозита предузећа у инвестиције, куповину трајних потрошних добара из депозита становништва, и кориштење јавног/узајмљеног новца за јавну потрошњу или раздуживање.

Овако велика, неискориштена,  и стално растућа ликвидност је показатељ да  је бх економски систем озбиљно оболио и да му је потребно лијечење, јер у нашем економском  систему су сви сектори, у просјеку, све ликвиднији,  а демографија је лоша, стопа незапослености двоцифрена, животни стандард у просјеку низак, а јавни дугови незаустављиво расту, због буџетских и дефицита на текућем рачуну платног биланса.

Ја сам указао на симптоме некога економског обољења, а дијагнозу требају дати, тј. болест препознати, оне установе  и органи  који су овлаштени, одговорни и обавезни  да је препознају.

Када се болест идентификује (дијагностицира) онда се доносе мјере економске политике, којима се она ублажава, а економски систем лијечи.

 Драган С. Јовић*

*Изнесени ставови, идеје, закључци, препоруке, анализе и мишљења припадају аутору и не представљају на било који начин ставове, идеје, закључке, препоруке, анализе и мишљења установе у којој аутор ради. Анализе финансијског/банкарског тржишта и/или појединачних хартија од вриједности (акција, трезорских записа, обвезница) нису приједлог за куповину или продају хартија од вриједности. Анализе ове врсте су лични ставови аутора, а не било каква врста инвестиционог савјета.