U prvoj polovini jula Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da zadrži kamatne stope na nepromenjenom nivou, čime je demonstriran visok stepen nezavisnosti monetarne politike u Srbiji u odnosu na monetarnu politiku u evrozoni koju sprovodi Evropska centralna banka (ECB), a koja traje već duže vreme – takva samostalna i različita politika kamatnih stopa NBS nije slučajnost i ima osnovu u kretanju potrošačkih cena.
NBS je poslednji put smanjila kamatne stope u avgustu prošle godine i od tada je njena glavna (referentna) kamatna stopa stalno 5,75%, a od te kamatne stope zavise i sve ostale kamatne stope NBS, kao i posredno kamatne stope na kredite i depozite banaka.
ECB se ponaša potpuno drugačije i u poslednjih godinu dana šest puta je smanjila kamatne stope, a njena referentna kamatna stopa je 2,15%. Velika razlika u kamatnim stopama zahteva objašnjenje – s obzirom na veličinu i efikasnost velikog evro tržišta i malog dinarskog tržišta – ono može biti i intuitivno, ali postoji i jedan deo objašnjenja koji prevazilazi intuiciju i zahteva detaljniju statistiku cena.
Da bi obuzdala inflaciju, ECB je počela da povećava kamatne stope u junu 2022. godine, inflacija je dostigla vrhunac u oktobru te godine (10,6%), krajem 2023. naglo je pala ispod 3%, a u junu ove godine ona je 2% – ECB je pobedila inflaciju i više joj nisu potrebne visoke kamatne stope koje poskupljuju kredite i smanjuju potrošnju koja direktno utiče na visinu inflacije.
I NBS, isto kao i ECB, ima zakonsku obavezu da stabilizuje potrošačke cene. Ti ciljevi se razlikuju – za NBS to je koridor koji se kreće ±1,5% u odnosu na srednju inflaciju od 3%, a za ECB je to blizu, ali ispod 2%.
ECB je na domaku svog cilja i stalna relaksacija monetarne politike sada pomaže ekonomiji kroz jeftinije troškove zaduživanja, bez preteranog straha da će to oživeti inflaciju koja već mesecima miruje na niskom nivou.
U Srbiji je makroekonomska slika drugačija – po jačini i trajnosti inflatornih udara Srbija je u mnogo nepovoljnijem položaju nego evrozona, inflacija je u Srbiji viša, a njen pad sporiji.
Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u Srbiji su dostigle vrhunac u martu 2023. godine – pola godine pre toga to se desilo u evrozoni, a na vrhuncu je inflacija u Srbiji bila 6 procentnih poena viša nego u evrozoni.
Da bi merama monetarne politike uticala na inflaciju, NBS je morala da uloži mnogo veći napor nego ECB. Intenzitet tog napora vidi se u nivou kamatnih stopa NBS i ECB – one su uvek više u Srbiji, u proseku za oko 2 procentna poena, a trenutno je ta razlika 3,6 procentnih poena (5,75% – 2,15%).
Trenutno NBS plaća bankama, na viškove novčanih sredstava koje drže kod nje, kamatu po kamatnoj stopi od 4,5%, dok je ista ta kamatna stopa u ECB 2%.
Ključne kamatne stope
Izvor: ECB i NBS.
Preko tako visoke kamatne stope, NBS želi da ubedi komercijalne banke da novac drže kod nje, tj. da ga ne transformišu u kredite koji kroz rast potrošnje podstiču inflaciju – da bi postigla to isto, ECB plaća znatno manje, 2%.
Kada je u julu donela odluku da ne promeni kamatne stope, NBS je konstatovala da je inflacija 3,8%, ali i da će, „zbog povećanja cena naftnih derivata usled rasta svetske cene nafte tokom juna i očekivanih efekata nepovoljnih vremenskih prilika na cene hrane“, inflacija biti povećana.
U junu su se očekivanja o rastu inflacije ostvarila (4,8%), kao i predviđanja da će glavni generatori inflacije biti cene hrane – godišnji rast cena neprerađene hrane iznosi 11,5%, a prerađene 5,4%.
NBS posebno potencira prošlogodišnje i ovogodišnje visoke temperature, sušu i njene posledice – smanjenje ponude voća i povrća, i po tom osnovu povećanje cena hrane. Nedostatak padavina, kiše, ne navodi se eksplicitno kao uzrok ubrzanja inflacije, ali se podrazumeva – uticaj meteorologije na monetarnu politiku malih zemalja prevazilazi intuiciju o načinu vođenja monetarne politike, ali je u srpskom slučaju više nego izvestan – očigledan.
Vremenska prognoza u užem smislu i klimatske promene i meteorologija u širem smislu imaju i imaće sve veću ulogu u kreiranju monetarne politike – ekonomija, i u okviru nje monetarna politika, čvrsto su vezane za bazne prirodne nauke: biologiju, fiziku i hemiju.
U vezi sa uticajem meteoroloških prilika i neprilika na srpsku ekonomiju, vredi se prisetiti jedne anegdote o predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću i njegovom ministru finansija, lekaru Lazaru Paču. Nikola šalje Lazara u London da traži kredit, nekoliko puta ga usplahireno opominje da je novac Srbiji preko potreban i da što pre završi posao, a onda mu iznenada poručuje da Srbiji ne treba kredit – pala je kiša.
